Koliko god da je ostalo da se radi na potpunoj emancipaciji žena, činjenica je da zajedno sa radom na ravnopravnošću polova, opstaju izvesne zablude o muškarcima. Zanimljivo je da ih, više od realnog stanje stvari u kojima se pokazuje suprotno, održavaju upravo žene što verbalnim uopštavanjem, i neodstupanjem od nekih obrazaca ponašanja.
Muškarac je glava porodice
Ostatak plemenskog načina života u kome su muškarci donosili lovinu i obezbeđivali hranu, dok su žene brinule o kući i porodici, održaće se, čini se, dok postoji zajednica.
Iako u savremenoj porodici nije retko da žena ima veća primanja, a to znači i da je njeno učešće u budžetu koji obezbeđuje egzistenciju značajnije, ipak će većina njih, svojevoljno, glavnu reč u nekim bitnim odlukama za porodicu prepustiti muškarcima.
Ako se ne radi izričito o odluci, povinovaće se argumentima muškaraca kada je reč o, recimo- renoviranju stana, kupovini novog automobila, početku zajedničkog biznisa i slično. Pitate li neku od žena iz skupa koji čini ovakav primer dobićete odgovore tipa: “bolje se razumeju”, “nemam vremena da mislim i o tome”, ili “neka i on brine o nečemu”.
Svojevoljno prepuštanje odlučujuće reči imamo i u slučaju da žena pazi da ne povredi muški ego, odnosno uništi arhetipsku podelu u porodici. Zabluda je da žene ne mogu da donesu bolje odluke, ili da njihova reč ne može biti odlučujuća čak i kada se radi o kupovini novog automobila, recimo, jer, ipak živimo u veku u kome tehničko znanje nije privilegija, niti predmet interesovanja isključivo jednog pola.
Muškarcima je seks na prvom mestu
Istina je da je muškarcima seks jako bitan, ali i ne najbitniji u životu, ali će se ova stereotipna priča izgleda održati sve dok bude postojao život na planeti. Jedan od razloga za stvaranje ove zablude vuče korene iz različitih obrazaca vaspitavanja i uloge polova u društvu. Dok je, još iz davne civilizacije, muškracima bilo dozvoljeno,pa čak i poželjno da otvoreno pričaju, čak se i hvale svojim seksualnim umećem, i “osvajačkim pohodima”, za žene se društveno poželjnim smatralo ćutanje na ovu temu.
Čak i danas, u veku u kome se otvreno govori i o ženskim seksualnim potrebama, ipak važi da muškarci polažu “pravo” na otvorene priče na ovu temu, a da bi žene trebalo da se drže nekih svojih, zatvorenih krugova sa prečnikom najbliže prijateljice – ginekolog. Činjenica je da oba pola imaju jednaku potrebu za seksom, ali i da same žene, čak i danas, više vole da razmišljaju o tome da su njihove potrebe na nižem stupnju i ne zavređuju pažnju ni njih samih.
Masturbacija je isključivo za muškarce
Zabluda koju su počele da ruše femnistkinje još pre dva veka ipak se održava i danas, i to više na verbalnom nivou. Činjenica je da dečaci ranije počinju sa masturbacijom od devojčica, i to je uslovljeno samom prirodom, i potrebom za samospoznajom, ali i zabluda da je to samo do jednog pola.
Muškarac savremenog veka na raspolaganju ima i brojna pomagala, od dilda kao najpoznatijeg ove vrste, koji ne služi samo za samozadovoljavanje. Dildo kao primer igračke za masturbaciju, na indirektan način pomaže i ženama. Dobar deo muške populacije dildo koristi i za jačanje polnog nagona, u smislu otklanjanja seksualnih disfunkcija, ali i za upoznavanje sopstvenog potencijala.
Dildo se, recimo koristi i koristi i kao sredstvo za jačanje samopouzdanja, a kako se na tržištu može naći u različitim veličinama i oblicima, za muškarca predstavlja i mogućnost da se pripremi za različite seksualne potrebe partnerke.
Muškarci su bolji rukovodici
Tačno je da su, i u savremenom društvu na većini rukovodećih pozicija, ali nije tačno da su bolji od žena. Primeri uspešnih žena rukovodilaca to i dokazuju, ali se ovaj stereotip, iz različitih razloga, održava u praksi. Muškarci su skloniji riziku od žena, ali su manje analitični, radije se bave problemom u globalnom smislu, ali se manje posvećuju detaljima.
Iako za rukovodeće pozicije imaju i niz manje razvijenih sklonosti, što je stvar prirode, to ne menja činjenicu da brže i lakše dolaze do ovakvih pozicija. Žene, opet, iako imaju sklonosti čak i ambicije, jedan period moraju i da odsustvuju iz radnog okruženja zbog podizanja porodice, što u dobrom broju slučajeva predstavlja i faktor odustajanja od ovakvih radnih mesta.
Sve ovo, podržano primerima iz prakse, ruši zabludu po kojoj je muškarcima “namenjeno” rukovodeće radno mesto usled boljih prirodnih predispozicija. Ne zaboravimo i da su i žene pomalo krive za održavanje ovakve zablude i to u onom, delu obrazovane populacije, u kome će se radije zakloniti za muškraca, izbegavajući rizik, ali ne i odgovornost, i zadovoljiti se izvršnim radnim mestima.
