Moglo bi se danima polemisati o tome ima li života u Kosmosu i živimo li u realnosti ili simulakrumu, u kom se briše jasna granica između stvarnosti i njenih kopija. Međutim, kad je reč o omiljenim strancima koji su fudbalski hleb zarađivali na crno-beloj strani Topčiderskog brda, knjiga spada na tri slova. Dijara, Moreira i Žuka. Jer od kad je “bubamara” postala okrugla nijedan stranac, van pomenutog trilinga asova nije ostavio tako dubok trag u srcima Grobara. A bilo je, sasvim sigurno u Partizanu i boljih igrača…
Antonelo Žuka, Lamin Dijara i Almami Moreira
Slučajnost ili ne, baš na trinaesti rođendan Lamina Dijare, preminuo je Karl Segan, najvažniji kosmolog i astrofizičar koji je hodao planetom i jedan od retkih ljudi koji je imao odgovore na ona pitanja s početka teksta. Ali tu ne prestaju sličnosti između Partizanove “crne mambe” i čuvenog naučnika. Segan se interesovao za WARP brzinu i raketni pogon, a Senegalac je trčao brzo kao da ima raketu u zadnjici. Posedovao je svemirski ubitačan golgeterski instinkt. Bio je fudbalski vanzemaljac. Segan je istraživao nove planete a Moreira je pronalazio Dijaru preciznije nego teleskop Habl udaljena sazvežđa. Afrikanac je te pasove koristio i sprovodio u mrežu. Tačno 56 puta u 112 nastupa, za 4 godine. Od toga je pet puta ćušnuo loptu preko linije gola Crvene Zvezde. Jednom u mrežu Sampdorije.
Malo li je, za igrača plaćenog svega 60 hiljada evra portugalskom Beira Maru?
Brojke i suva statistika…
Nakon 2012. godine, kad je drugi put napustio redove Partizana, Dijara je do sad postigao takođe 56 golova, u 156 nastupa za Antaliju i Elazigspor (+3 gola na 14 utakmice tokom pozajmice Goztepeu). Turska mu je prijala. Instinkt predatora je oslabio, ali samo za nijansu.
Neki od vas će s podsmehom gledati ove brojke. Ali, hajde da pričamo objektivno. Lamin Dijara je danas napunio 36 godina. Za napadača njegovih karakteristika, to je već pozna fudbalska starost. Međutim, Dijara je tek u svojoj 24. godini zaigrao ozbiljan fudbal. Do tad je, uz svo poštovanje za Mostar, najveći iskorak napravio dok je igrao za Zrinjski kog nije tukao samo onaj ko je žurio na pretčas.
Poređenja radi, uzmimo legendarnog napadača Liona, Lisandra Lopeza. On je u svom zenitu bio opasno blizu prelaska u Real iz Madrida. Paklen napadač, star koliko i Dijara. Ista pozicija, obojica su doživela lom noge. U proteklih 7 godina, na 188 utakmica Lopez je postigao 79 golova. Koliko recimo, Obiora Odita za celu karijeru. Možda nije za poređenje, ali hajde da odemo i korak dalje. Za proteklih 7 godina, jedan od najboljih napadača s crnog kontinenta Samjuel Eto’o postigao je 97 golova na 203 utakmica, od čega, kao i Dijara većinu u turskom šampionatu. Svaka čast i Lisandru i Samjuelu za sve ono što su uradili pre 2012. Ali ponovićemo, i Lamin Dijara je u prethodnih 7 godina postigao 59 golova na 170 utakmica. Pa da je i za pola Eto’ove noge, opet dobar. Ma šta dobar, odličan!
Na kraju…
S ovim se neće složiti samo onaj ko nikada nije gledao brzonogog Senegalca, u čijim kretnjama je bilo daška egzotike i lakog koraka crnog pantera. Što se navijača Partizana tiče, njima nikakva statistika neće pomutiti razum, ili im ozariti lica u osmeh kao prisećanje na bravure “crne mambe”. I danas, u 36. godini Lamin Dijara bio bi značajno pojačanje za bilo koju ekipu u Linglong karavanu, pa i za svoj Partizan. I opet bi mu se, s istim žarom, pevala ona pesma kao pre 10 i više godina.
Malo li je, za igrača plaćenog svega 60 hiljada evra, 1. jula 2007. godine, na dan kad je srednji kurs evra u NBS bio 79 dinara?