Ime kompanije Dizni poistovećujemo sa prelepim crtanim filmovima koji su obeležili naše, ali i detinjstva miliona druge dece. Do sada, Dizni studio animacije snimio je 58 dugometražnih crtanih filmova. Počevši od Snežane i 7 patuljaka 1937. godine. Trenutni hit je njihov poslednji animirani film – Frozen 2.
Međutim, ono što se lako da primetiti je sve manji broj 2D, tj. animiranih filmova stvorenih starom, dobrom tradicionalnom tehnikom animacije – crtanjem rukom. Zašto je i kako došlo do toga?
Majkl Ajzner, direktor kompanije Dizni od septembra 1984. do septembra 2005. godine
Vrhunac uspeha
Pod vođstvom Majkla Ajznera kompanija Dizni postaje jedna od najmoćnijih na svetu, a period od 1989-1999 godine se naziva Diznijevom renesansom.
Sve je počelo sa Malom sirenom, za koju je scenario napisao odavno preminuli Volt Dizni. Svake godine premijeru je imao po jedan film, izuzev 1993. Ređali su se hitovi kao što su Lepotica i zver, Aladin a zatim i Kralj lavova koji je oborio mnoge rekorde gledanosti.
Vratili su se tematici bajki. Za kratko vreme udvostručili su broj Diznijevih princeza. Koristili su Brodvej formulu, svaki crtani film je imao “zarazne” pesme koje su svi želeli da pevaju. Takođe, bržoj produkciji filmova doprinela je nova tehnika bojenja, koja je skratila vreme celokupnog procesa animacije.
Poslednji film u Diznijevom periodu procvata bio je Tarzan.
Pad sa pijedestala
Nakon njega njega sledi niz ne toliko uspešnih filmova kao što su Fantazija 2000, Careva nova škola i Atlantida: Izgubljeno carstvo.
Dok je Diznijeva moć jenjavala, Dreamworks i Pixar su jačali zahvaljući hitovima kao što su Šrek i Priča o igračkama. To su bili animirani filmovi rađeni pomoću računara. Dizni je čak i pomogao Pixaru 1995-e u produkciji i distribuciji Priče o igračkama, koja je tu kompaniju stavila na mapu poznatih studija.
Iz filma Priča o igračkama (1995), foto/screenshot
Greške se gomilaju
Dizni osniva ogranak zvani Disney Toons Studios u želji da pravi crtane filmova s dosta manjim budžetom.
Duck tales, zatim i film o Šilji su bili zanimljivi za publiku jer su bili originalne ideje. Međutim, dižu se ruke od takvih poduhvata i snimaju se nastavci popularnih franšiza u nadi za velikom zaradom u kratkom roku. Tako dobijamo nastavak Aladina, Male sirene, Kralja lavova, Bambija… šta god je postojalo pod okriljem Diznija, dobilo je rimejk. Naravno nijedan nije bilo ni blizu uspešan kao originali.
Dok se Dizni mučio, njihova konkurencija jača i izbacuje filmove kao što su Priča o igračkama 2, Život buba, Udruženje monstruma.
To je navelo ljude iz Diznija na ideju da je u stvari problem u vrsti animacije a ne u nečemu drugom. Zbog toga su u saradnji s drugim kompanijama počeli da prave svoje CGI crtaće… Međutim, s ove distance s pravom se može reći da ti crtaći po kvalitetu nisu bili ni prineti Priči o igračkama ili Šreku.
Vreme promena
Ali Dizni se nije predavao. 2006. kupuju Pixar za otprilike 7.4 milijardi dolara razmenom akcija dve kompanije.
Tako dolazimo do 2008, i animiranog filma Munja, koji je prvi Diznijev uspešniji CGI crtani. Munja je utro put za buduće hitove kao što su Zlatokosa i Frozen. Među svim tim CGI naslovima našao se još jedan 2d animirani, Princeza i žabac. Ispostaviće se – poslednji sa nacrtanom Dizni princezom.
Munja 2008. izvor: Pixabay
Posle tog animiranog filma Dizni se potpuno posvećuje kompjuterskoj tehnologiji za animaciju dugometražnih filmova. Štaviše, toliko se udaljio od tradicionalne animacije da sada snima live action rimejkove najuspešnijih crtanih filmova.
2d animacija je zadržana samo za formate kraćeg trajanja. 2d animacija je prevaziđena.
Greška ili ne?
Da li je Dizni pogrešio što je skoro potpuno napustio tradicionalnu animaciju? Sudeći po vrednosti kompanije koja je u konstantnom rastu, reklo bi se da nije. Međutim, koji su konkretni razlozi doveli do te odluke? Jedan od tipskih odgovora je da je vreme pregazilo 2d animaciju. U tom slučajum, može se postaviti važno pitanje – da li je problem bio u načinu izrade ili možda u kvalitetu scenarija tih starih, crtanih filmova?
Za nas, ljubitelje tradicionalne animacije, ostaje da se nadamo da Japan, kao poslednji, pravi, bastion 2d animacije neće pokleknuti i da ćemo još dugi niz godina moći da uživamo u remek delima nacrtanim rukom. Takvi crtaći su naš vremeplov do detinjstva, prisećanje na neka lepša vremena. Živećemo u nadi da nam tehnološki napredak neće u potpunosti uskratiti baš sve relikte prošlosti.