29. novembra u Velikoj sali Gradske biblioteke u Čačku premijerno je prikazana nova predstave sa repertoara Gradskog pozorišta Čačak. U pitanju je Orvelova „Životinjska farma“, u režiji sjajnog reditelja Patrika Lazića.
Na platnu čuvenog književnog klasika, mlada ekipa GPČ naslikala je savršen indastrijal spektakl. Dinamičnu predstavu o borbi za ravnopravnost koja se, usled sve dominantnijeg ispoljavanja najgorih ljudskih osobina, preinačuje u borbu za goli život. Borci se ne štede. Glavne aktere predstave čini sekstet predivnih čačanskih glumaca: Una Đelošević, Ivana Terzić, Dragana Milošević, Bratislav Janković, Dušan Radojičić i Nikola Voštinić. Njihova igra je Leteli su perje i slama, padali leševi i entuzijazam, sevale su laži i noževi. Svaki dramatični pokret dodatno je naglašen fantastičnom podrškom sa bubnja Aleksandra Alempijevića. Puls su nam ubrzavali fizički okršaji likova na sceni ali i zveket sve pokvarenijih laži. Misao koja se nameće – muzička komponenta ovu predstavu čini bogatijom za ceo jedan novi nivo komparacije.
Dobrodošli na Životinjsku farmu!
Možete na njoj da blejite uvek jedno te isto. Možete da teglite i rintate za kocku šećera. Možete da kokodačete kako vam se ipak više sviđalo ovako ili onako. (Budite svesni da je kokodakanje, ipak, samo kokodakanje).
Odeljcima ove čudesne farme provešće vas zavidno režisersko umeće Patrika Lazića, čija su rešenja – skoro pa sva uspešna. Kroz predstavu nas je nosio opšti utisak oduševljenja izborom dramskog okvira, ali i hrabrost posmatranja iz drugačije vizure. Briljantna dramatizacija Sare Radojković umnogome je doprinela sledu takvih događaja.
Bravo za glumce!
I osvežen glumački sastav zaslužuje salve pohvala. Aktivna dešavanja, trka i užurbanost vas prosto usisavaju na scenu. Predstava je zahtevna i stresna. Ali scenska igra protagonista koketira sa izvanrednom. Sigurno će, u narednim izvođenjima, kada se postava dodatno uigra ona biti još bolja. Zamerke bih iznela na račun povremeno nerazgovetno izgovorenih replika i kraja predstave, koji je mogao biti ubedljviiji. Opet, da ne budem prestroga, kamerno igranje uvek nosi rizik da vas jedna strana gledališta neće dobro čuti. A kraj nosi rizik da bude mlak, ili da se uruši u sebe. Ali opet, to su samo detalji.Detalji, detalji…
Ratni doboš
Čačanska Životinjska farma prepuna je zvukova. Prevrtanje i jurnjava prate groktanje i skičanje. Na zamahe bičem ili pucnje iz puške – zagrmi bubanj. Kao ratni doboš koji razbuktava atmosferu napetosti. Najveći utisak ostavlja u sceni gde životinje teško i naporno rade nakon pobune, sada već na „Životinjskoj farmi“. Rad praćen gruvanjem ratnog ritma je borba za goli život. Jedini način da životinje prežive je da rade još više, što jedan od likova više puta ponavlja: „Radiću više!“. Druga rečenica koja se inkarnira u nizu ponavljanja kaže da: život nikada nije bio, niti može biti mnogo bolji.
Vlastelinska farma ili Životinjska – izgleda sasvim svejedno.
(Anti)Utopija
Problem pobune i manipulacije masom u dubokoj je senci razgranatog stabla pokvarene ljudske prirode. Koliko možemo da se iskvarimo i postanemo gladni moći? Hoćemo li već jednom glasno rećo da jednakost nije moguća i prestati da se za nju lažno borimo? Ili, ako pretpostavimo da začudo, jednakost jeste moguća, kada ćemo sebi priuštiti odgovore na neka suštinska pitanja. Poput onog: koliko možemo izdržati dok ne poželimo da budemo jednakiji od drugih?
Ako je verovati Životinjskoj farmi, budući da život ne može biti mnogo bolji niti mnogo gori – mi to možemo.
Da li želimo da kada nas drugi ugledaju jasno znaju da li smo ljudi ili svinje – sami odlučujemo.
Na kraju, uz tople preporuke – posetite naredno igranje Farme u izvođenju čačanske pozorišne trupe. Ako ništa drugo, ono makar zbog toga da biste sutra jasnije sagledali ko u vašem okruženju vodu pije iz čaše, a ko iz valova.