Goran Obrenović, foto: iz privatne arhive
Moglo bi se reći da ga poznajem oduvek. Njegov me je otac još kao dečaka vozikao u molerskoj prikolici zakačenoj za bicikl, a Goran Obrenović mi je 2001. godine pozajmio prvi hip hop CD. U pitanju je bio “Still I Rise”, album od 2Paca i Outlawza. Pet-šest godina kasnije, život nas je razdvojio, a Gorana sam viđao tek povremeno, na malom fudbalu i FIFA kućnim seansama.
O Goranu morate znati dve stvari. Kad god smo igrali fudbal – želeo je da pobedi. Taj u školskom dvorištu ne bi ni svojoj majci Jagodi progled’o kroz prste. U želji da se i na nas primi pelcer taktičkih finesa ulagao je toliko energije da kad bismo u tom trenutku na njega prikačili strujni kabl, ceo bi Parmenac sijao ko Las Vegas. Taj bre ni u igricama nije popuštao.
Do suza me je dovodio njegov Čarlton sa napadačkim trozupcem Romedal – Bent – Haselbajnk. U eri u kojoj smo svi igrali 3-5-2 ili 4-4-2 romb, on je bio bar korak ispred. Već tad su se dali naslutiti obrisi njegovih naprednih fudbalskih vizija. Ipak, igrice su igrice, a život je život i u njemu je Goran, kao i svi ljudi koje znam kasno upalio sve motore i pokrenuo “become a legend” mod.
Njegov pedagoški integritet i urođena sposobnost da “oseti” igru bile su samo reči, koje su tek nedavno postale “meso”. Ovaj fudbalski entuzijasta ostvario je dugogodišnji san i postao pomoćni trener u školici Alijansa Lima, koja je između ostalih asova – iznedrila Partizanov biser, mladog Zlatana Šehovića. Nije mala stvar. Nije mala, uopšte.
Druga fudbalska mladost
Kao mladić, nakon mlađih kategorija Borca, prve ozbiljne fudbalske korake otplesao je za lokalni, seoski tim u Čačku. Ekipa Parmenca je ta o kojoj su i novine pisale, jer valjda 12 godina nije izgubila na domaćem terenu. Došli su čak i do moravičke zone i to u vreme kad je ona bila jača nego današnja srpska liga. Rezultate kojima su pobeđivali protivnike ne bi ni Velibor Džarovski umeo da smisli. Bilo je tu pobeda od 17:1, 14:0, 13:2… U plejadi asova, Goran je igrao na poziciji napadača, u paklenoj konkurenciji. No, to je bilo nekad, a cilj pred kojim se ovaj Čačanin danas obreo u Beogradu mnogo je ozbiljniji od zidova protivničkih defanzivaca koje je onomad driblinzima rastavljao ciglu po ciglu.
Učitelji fudbala, ali i života
Alijansa Lima je beogradska škola fudbala, osnovana 1998. godine. U njoj se Obrenović namerio na jednog još vrsnijeg poznavaoca fudbalske taktike – čuvenog trenera Sretena Reljića. Sretenov sin Marko uspešno trenira ženski fudbalski tim Zemuna u Superligi Srbije. Relja je napisao dva udžbenika fudbala i ima sport u malom prstu. U ovo čudno doba kad se roditelji svesrdno trude da svoju decu od šećerne glazure čuvaju pod staklenim zvonima, u Alijansi streme drugačijem vidu vaspitanja. Tamo se deca, zamislite, igraju uživo. Trče, sapliću se i padaju. I to na travu, baš kao mi nekad. Bude tu ponekad i neka ogrebotina, ali verujte, ništa im ne fali. Kroz igru i druženje afirmišu se i uče da kontrolišu svoj ego i afekte. Alijansa Lima nije samo škola fudbala, već i života.
Sreten Reljić i Goran Obrenović sa klincima iz fudbalske škole Alijansa Lima
U njoj Goran uči od najboljih, ali i svoje ne malo fudbalsko znanje prenosi na druge. Pred njim i Reljićima su veliki izazovi, počev od materijalnih pa do organizacionih. Dovijaju se na razne načine. 56 fudbalera, to je 56 različitih kalupa koje treba oblikovati tako da svaki ispadne Čovek. U zimskim mesecima, dečaci sa Belih voda nemaju gde da treniraju, pa topovi u mladim nogama miruju do proleća. Stvari za sad ne stoje dobro. Ipak, najvažnije komponente su tu. Beskrajno strpljenje, znanje i rešenost da se korak po korak pažljivo napreduje stepenicama uspeha. I treneri i mališani su na novom početku, a svaki je početak težak. Bistro će, u narednom periodu, pokušati da im pomogne pa će ovi lepo vaspitani dečaci biti redovni gosti u našoj rubrici VASPITANJE.
I za kraj…
A Goran? Hoće li uspeti u svom poduhvatu? Ma ajde, Čačanin je to. Taj bi i da ga baciš u akvarijum sa ajkulama, izašao s ogrlicama od zuba morskih pasa i još bi dobro zaradio. Bio sam na treningu Alijanse i uverio se kakvim arsenalom ubojitih talenata raspolažu. Ne brinem za njih, ni za njega. Više me brine to što ne znam gde da nađem jeftin čamac za veslanje kroz more suza, jer će Goran, u želji za pobedom uskoro rasplakati sve svoje protivnike.
Nevažno da li oni imaju 7 ili 77 godina.