Nebeski lovci, izložba ptica grabljivica (FOTO)

Zahvaljujući ljubaznosti naših prijatelja iz Narodnog muzeja u Kragujevcu, imali smo priliku da posetimo izložbu Nebeski lovci, o pticama grabljivicama. Ova izložba je, kao deo postavke Prirodnjačkog muzeja Srbije, gostovala u konaku kneza Mihaila od 19. septembra pa sve do danas. Njeni autori su dr Daliborka Stanković i mr Marko Raković.

Ali, da ne dužimo. Svako poglavlje predstavlja jednu ili više srodnih vrsta ptica. Osnovne informacije smo dobili direktno od kustosa, a vi klikom na plavi ili crveni link možete saznati više informacija o ptici koja vam se dopadne. Naš portal prvi put pokušava da prikaže interaktivnu izložbu na ovaj način, pa ne zamerite zato što nije savršena. Svaka sledeća će biti bolja.

Crni orao, orao kliktaš i patuljasti orao.

Uglavnom su ptice selice. Zimu provode u Africi, a u Srbiju dolaze u drugoj polovini marta. Gnezda prave na listopadnom drveću. Crni orao i orao kliktaš između sebe mogu da se pare, dok se ostali obično pare sa svojom vrstom. Mužjak je uvek manji od ženke – ženka je za otprilike 30% veća od mužjaka, jer se hrane različitom hranom kako se ne bi otimali oko iste. U toku je aktuelna kampanja za očuvanje orla kliktaša.

Suri orao i orao krstaš

Krstaš je oduvek privlačio pažnju naše vlastele – još je u vreme Nemanjića bio je na grbu dinastije. Gnezdi se uglavnom u Vojvodini, a zimu provodi na Mediteranu. Suri orao je bio naročito popularan u srpskim junačkim pesmama.

Orao Mišar

Ptice grabljivice su dosta ugrožene. Prvenstveno što ih ljudi love i ubijaju, a onda i zbog pesticida kojima se prskaju polja na kojima se hrane glodari, koji postaju plen orlova.

Orao osičar

Uglavnom se sve grabljivice hrane sitnim glodarima, osim osičara, koji kao što mu ime kaže, osim glodara jede i ose. Ova ptica se takođe zove i stršljenar, osaš mišar, pčelojed…

Gaćasti mišar

Ova grabljivca je svoj naziv dobila po perju koje joj se spušta niz noge. I ova vrsta mirgira. Hrani se, takođe, sitnim sisarima. Žive ili usamljeno ili u paru.

Kobac i jastreb

Ovde imamo skelet kobca, a tu su i jastrebovi. Hrane se sitnijim pticama i sitnijim glodarima. Ovde je jedan par. Mužjak je manji od ženke. Jastreb jede drozdove, čvorke i slične sitnije ptice.

Orao zmijar

Orao zmijar ima prste prekrivene krljuštima, jer se hrani zmijama, a ta krljušt sprečava da zmijski otrov prodre kroz nju. U Srbiji ne živi od kraja avgusta do maja, dakle ptica je selica. Krajem aprila polaže jaje i to samo jedno.

Sova eja

Eja močvarica, stepska i poljska eja. Boja perja im zavisi od staništa u kome obitavaju, ali i od toga čime se hrane. Takođe su ptice selice – zimuju u Južnoj Evropi.

Bela kanja

Poslednji par koji je uginuo i nema ih više u Srbiji. Ovaj par prepariranih ptica je iz zoološkog vrta Palić. Ima ih još uvek u Makedoniji, u Grčkoj, u Africi i u Španiji. Hrane se jajima, tako što bacaju kamen na jaje dok ga ne razbiju, a onda ga pojedu. Hrane se još i uginulim organizmima kao i neki lešinari, ali prvenstvemo jajima.

Orao ribar

Hrani se samo ribama. Zimuje u Africi. Godišnje ima samo jedno leglo. Ženka polaže jaja od marta do maja i oba roditelja brinu o mladuncima.

Orao belorepan

Odrasli su ptice stanarice, dok su mlađi ptice lutalice. Polažu dva do tri jajeta godišnje. Mladi dostižu zrelost sa 5 do 6 godina, zato imaju vremena da budu lutalice.

Stepski i sivi soko

Njih često možemo da vidimo na stubovima uz put.  Uglavnom žive na rubovima šuma, a najviše ih ima u Vojvodini (najveća brojnost legala). Zanimljivost: Grabljivice su izuzetno snažne i spretne, a sivi soko je postigao rekord prilikom obrušavanja na plen – dostigao je brzinu 320-350 km/h.

Vetruške – belonokta i siva vetruška

Belonokta je jedna od najdruštvenijih ptica. Zimuje južno od Sahare, dok je u Srbiji od aprila do kraja avgusta. Siva vetruška izbacuje vrane iz njihovih gnezda i preuzima ih kao svoja.

Beloglavi sup

Najveća ptica na našim prostorima. Raspon krila mu je do 2,80 m. Ćelav je, nema perje po glavi zbog lakšeg čišćenja. Na neki način nas štite od zaraze, jer se hrane uginulim životinjama (Desetak njih za jednu noć mogu da pojedu celu uginulu kravu, na primer), a njihovo telo ima soptveni mehanizam čišćenja od otrova koji se iz donjeg dela tela izlučuju i slivaju niz noge. Najviše ih ima oko Uvca, u kanjonu.  Poluzrelost dostižu sa 6-7 godina. Imaju samo jednog partnera, ne menjaju ga i samo jednom godišnje se gnezde. U Srbiji ih ima 60ak. Vazdušne struje su ima veoma korisne dok se spuštaju sa visokih stena, zbog velikih i teških krila.

Ova impresivna izložba je počela upravo od beloglavog supa, pa je red da se njime i završi.

Naredna izložba u konaku kneza Mihaila je postavka Narodne banke Srbije – novac od 13. do 21. veka. Njeno svečano otvaranje biće 25. oktobra u 13h, a trajaće do 19. novembra. Ne propustite priliku da uživo vidite neverovatnu kolekciju novčića i banknota kojima su se služili naši preci.