Prim. dr Mirjana Lapčević: Reumatske bolesti i kako ih pravilno lečiti

Od posledica reumatskih i mišićno koštanih bolesti pati preko 120 miliona stanovnika Evrope. Svaki četvrti građanin našeg kontinenta ima problem sa ovim rasprostranjenim oboljenjima, od kog u jednakoj meri pate i muškarci i žene, ali i deca pa čak i bebe. Reumatske bolesti su veoma prisutne i u našoj zemlji, a posebno u regionu Šumadije i Zapadne Srbije u kom se najveći deo stanovništva bavi poljoprivredom ili teškim fizičkim poslovima.

Danas je Svetski dan borbe protiv artritisa, a naš sagovornik je Ivanjičanka, prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS).

Kako dolazi do nastanka reumatskog oboljenja?

Postoji oko 170 različitih reumatskih bolesti. Dele se u tri osnovne grupe:

1. Degenerativne, javljaju se u svakoj životnoj dobi ali češće posle 65.godine (hronični bol u vratu i/ili krstima, osteoartroza kolena, osteoartroza kuka…). Nastaju u procesu starenja oštećenjem hrskavice i stvaranjem nove kosti – osteofiti.
2. Zapaljenske – hronične artritise od kojih boluje oko 60000 odraslih građana i oko 2000 dece. U njih spadaju reumatoidni artritis (RA), spondiloartritisi (Behterev, psorijazni artritis), metaboličke bolesti (Giht, osteoporoza…). Češće se javljaju u pojedinim porodicama (nasledna predispozicija).
3. Vanzglobne bolesti (mišići, pripoji mišića, burze) nastaju najčešće pri ponavljanim napornim pokretima (teniski lakat, bolno rame…)

Da li se reumatsko oboljenje može na neki način “otkriti” pre samog nastanka? Da li postoji nekakav oblik prevencije u sprečavanju reume i koliko je efikasan?

Nasledna predispozicija sama po sebi ne dovodi do artritisa, potrebno je sadejstvo sa faktorima rizika kao što su infekcije (virusne, bakterijske, parazitarne), akutna i hronična izloženost stresu, veoma jak fizički i/ili psihički napor, nepravilna ishrana, pušenje cigareta, ako se ne zaspi do 22h (od 22 do 24h se luči hormon Melatonin koji u tom period služi za stabilizaciju imunog sistema)…

Da li posao (zaposlenje) u smislu kretanja i rada, negativno utiču na razvoj ovih oboljenja?

Da, ako je u pitanju veoma naporan i/ili stresan posao, noćni rad.

Šta kada do oboljenja ipak dođe? Da li postoje metode lečenja koja daju vidljive rezultate kod svih pacijenata?

Da, 70% obolelih od RA hemijskim lekovima (zlatni standard je Metotreksat, koriste se antimalarici, sulfasalazine, Arava…) koji menjaju tok bolesti mogu da drže bolest pod kontrolom (da dovedu do remisije – odsustva bolova, otoka, malaksalosti). Najbolje je lečenje započeti Metotreksatom. Ako jedan lek ne uvede pacijenta u remisiju najkasnije za šest meseci dodaje mu se još jedan još tri meseca, a ako je neophodno i moguće i treći još tri meseca.  Najvažniji je lični doprinos pacijenta, da se ponaša baš onako kako mu je reumatolog savetovao, a to znači da sprovodi lekove, hrani se, bude fizički aktivan, ne puši, izbegava infekcije, stresove.

Na koji način se može sprečiti dalje napredovanje bolesti ili kako se mogu ublažiti tegobe?

Kod 30% obolelih navedena terapija ne zaustavlja bolest i njima se mora dati biološki ili biosličan lek uz Metotreksat. Metotreksat je veoma važan jer sprečava sekundarni neuspeh lečenja biološkim lekom (sprečava stvaranje antitela na biološki lek).

Ova terapija smanjiće ili ublažiti tegobe bolesnika, ali za to je potrebno da prođe tri do šest meseci. Da u tom periodu ne bi trpeli bol na predlog reumatologa koriste protiv bola i upale nesteroidne antiinflamatorne lekove (Brufen, Diklofenak, Naproksen, Arkoksija…) najkraće potrebno i u najmanjoj efikasnoj dozi. Neželjeni efekti su uticaj na srce i krvni pritisak, a naročito krvarenje iz želudačnocrevnog sistema što se može sprečiti blokatorima protonske pumpe (Gastroprazol, Nolpaza, Nexijum, Controloc, Omeprazol – svi su dobri).

U istu svrhu uvode se kortikosteroidi takođe najkraće potrebno i u najmanjoj efikasnoj dozi. Oni su moćni lekovi sa potencijalno neželjenim efektima: krvarenje iz želudačnocrevnog sistema koje sprečavamo blokatorima protonske pumpe, skok krvnog pritiska, skok šećera u krvi, razvoj osteoporoze, gojaznosti.

Koliko su važni redovni pregledi?

Dok je bolest aktivna kontrole se zakazuju na tri meseca, kad bolesnik uđe u remisiju može na šest meseci. U međuvremenu veoma je važno da izabrani lekar kontinuirano prati bolesnika, kontroliše krvnu sliku, transaminase (ALT, AST), bubrege (urea i kreatinin), pregled mokraće.

Ukoliko obolelom od reume konvencionalne metode i terapije ne daju željene rezultate, može li alternativna medicina, poput akupunkture i akupresure, da pomogne? Da li nekad savetujete pacijente da se okrenu i ovim alternativnim metodama lečenja?

Da, savetujem komplementarne metode za lečenje bola ako prethodno nije dalo dovoljno dobar rezultat, ali npr. Akupunktra ne može biti jedini način lečenja već dopunski (komplementaran hemijskim lekovima koji menjaju tok bolesti i/ili biloškim lekovima).

ORS, ili udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije osnovano je 2007. godine. Koliko pacijenata je prošlo kroz ordinaciju Vašeg udruženja i imaju li mediji sluha za ono što radite, u smislu da Vas promovišu?

Udruženje broji 1800 članova, a na biološkoj terapiji je trenutni isto toliko, ali nažalost najmanji broj članova udruženja je iz grupe na biološkoj terapiji (oni su svoj cilj ostvarili i ne brinu o drugima kojima je ta terapija potrebna u to smo se uverili kada smo kao udruženje ORS radili istraživanje – anketu je popunio svaki drugi na biološkoj terapiji). Oni se javljaju u ORS samo ako se zabrinu da će im možda biološka terapija posle duge remisije biti smanjena ili ukinuta (prema preporukama Evropske lige za borbu protiv artritisa – EULAR).

Da li još uvek držite volonterske konsultativne preglede u vezi reumatskih bolesti? Kome su oni dostupni?

Da, sredom, članovima ORS-a. Ja sam primarijus specijalista opšte medicine koji se, od kada sam se razbolela, edukuje u polju reumatologije. Razgovaram sa njima, pregledam – ako je potrebno, detaljno pregledam izveštaje specijalista, laboratorijskih i drugih nalaza. Skoro uvek pronađem neku grešku u lečenju, najčešće pacijent sam koriguje terapiju bez dogovora sa reumatologom. Predlažem im da se obrate reumatologu i dodatno kada je to potrebno. Najčešće zajedno sa njima napravimo plan lečenja, odredimo prioritete, dam im putokaz za dalje.

Koliko, u procentima, ima obolelih od reumatskih bolesti u Srbiji, danas? Budući da se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji stanovništvo uglavnom bavi poljoprivredom, da li su tu procenti obolelih veći?

Svaki četvrti građanin boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma, a 3% od hroničnih artritisa (60000)

Vi ste iz Ivanjice, kakav je generalno zdravstveni bilten žitelja našeg kraja, što se reumatskih oboljenja tiče? Postoje li regionalni centri u kojima mogu proveriti svoje zdravstveno stanje?

Iz Ivanjice ima dosta obolelih od hroničnih artritisa, ima i dece. Primetila sam da ima dosta i u Raškom okrugu, Kosovu i Metohiji i Vojvodini. Među obolelima mnogo je doktora i medicinskih sestara.

U Srbiji ima više regionalnih centara za biološku terapiju, a to su:

• Institut za reumatologiju Beograd (IRB)
• Institut za majku i dete Novi Beograd
• Jodna banja u Novom Sadu, pri Kliničkom centru Vojvodine (KCV)
• Klinika za rehabilitaciju u Niškoj Banji, pri Kliničkom centru Niš –
• dečije odeljenje pri Kliničkom centru Kragujevac (KCKg).

Na VMA biološkom terapijom od pre dve godine leče samo vojne osiguranike.

Mi imamo HELPERA (pomoćnika pacijentima) u IRB, KCV i Jodna Banja u Novom Sadu, KCKg i Niškoj banji gde imamo i naše podružnice ORS-a. Imamo podružnicu i u Užicu, ali na moju žalost nisu dovoljno aktivni i ako su moji zemljaci (Ivanjčka opština je nekada pripadala Užičkom region, a sada pripada Čačanskom). Ovom prilikom ih pozivam da nam se priključe, zajedno smo jači.

I mi ih takođe pozivamo. A današnji dan, 12. oktobar, Svetski dan borbe protiv artritisa ORS će obeležiti zajedno sa Udruženjem roditelja i dece obolele od reumatskih bolesti. Program je u prilogu.