Na par kilometara od Kraljeva nalazi se planina Stolovi. Do nje je moguće doći na više načina, najpoznatiji putevi su preko Žiče, Brezne, Kamenice…
Put ka Stolovima, foto: Ana Đurović
Mnogi od nas su bili na njenom najvišem vrhu. U literaturi ćemo pročitati da je to vrh Usovice, ali ako pitamo bilo koju baku, deku, pa čak i mlađe sugrađane, svi će reći da je to Kamarište (1375). Postoji još i naziv „Ravni sto“, jer kada se popnemo na vrh, s njega vidimo plato.
Ono što čini Stolove magičnim su i pritoke triju reka. Ibar, Ribnica i Brezanska reka se tu razilaze, i raščlanjavaju planinu na dugačke i kose grebene. Ona poprima zvezdast oblik i obrasla je stoletnom, gustom šumom. Pogled sa vrha oduzima dah! Ispred nas dolina Zapadne Morave, levo se pruža pogled na Čačak, desno do Vrnjačke banje, a noću se mogu prepoznati i svetla Kragujevca.
Pogled sa Stolova, foto: Ana Đurović
Poznato je da su zbog kraljice Jelene Anžujske, supruge Uroša Prvog, zasađeni jorgovani u rečnoj dolini, zbog čega se ona i danas naziva Dolinom jorgovana. Pored jorgovana, za Stolove se vežu i narcisi. U njihovom mirisu, najviše ćete uživati tokom maja, kada se tradicionalno i organizuje manifestacija „Narcisu u pohode“. Više od 60 godina, Planinarsko društvo „Gvozdac“ organizuje rekreativni događaj, u kojem učestvuju ljudi iz cele Srbije. Put koji vodi do vrha je fascinantan, uz prirodne izvore čitavom rutom. Usput se može videti i srednjevekovno utvrđenje Maglič, nekada glavna prepreka za napadače i osvajače.
Klub ekstremnih sportova Faith nudi mogućnost alpinizma, raftinga, džip tura, paraglajdinga i mnogih ostalih aktivnosti na planini.
Ono što će hajking, i samo iskustvo posete planini učiniti posebnim je susret sa divljim konjima. Godinama oni upravo Stolove biraju za svoje prirodno stanište. Konji su naviknuti na prisustvo ljudi, te im je moguće prići uz veliku dozu opreza. O njima brine Udruženje ljubitelja konja „Stolovi“. Oni se staraju da ljubimci čitavog Kraljeva zimi imaju hranu, i o svemu ostalom.
Konji dozvoljavaju da im se približite, foto: Ana Đurović
Odakle konji na Stolovima
Smatra se da su ih prvo vlasnici puštali, kako bi se u letnjim mesecima služili obilatom i zdravom hranom. Vremenom bi oni postajali poludivlji, krda se uvećavala i ostajala tu. Kasnije ni vlasnici ne bi mogli da ih vrate. Čak i kada ih dovedu na dva-tri dana, oni se vrate u prirodu, u svoju oazu i na slobodu. Ove plemenite i pametne životinje danas se kreću u manjim grupama. Nekada više, nekada manje, ali najčešće opstaje krdo od tridesetak konja. Moguće ih je videti tokom čitave godine, a pojedine agencije iz udaljenih krajeva Srbije organizuju posetu našem prirodnom blagu. Ukoliko vam dopuste da im se dovoljno približite, možete osetiti svilenu dlaku, i doživeti iskustvo koje se zauvek pamti.
Za stanovnike Kraljeva Stolovi su omiljeni izbor za nedeljne izlete. I komšije iz okolnih gradova posećuju ovu oazu i odmaraju od gradske vreve. Prednost je što uvek postoji šansa da naiđete na našu poludivlju lepotu!
2 komentari
Savrseno napisan tekst docarao istinitost o Stolovima kod Kraljeva.
Lep tekst. Mala primedba da ispravite deo o Jeleni Anžujskoj i Dolini jorgovana. Nije ona sadila jorgovane, kako je napisano, već su posađeni pre njenog dolaska u Srbiju.
Srpski kralj Uroš I Nemanjić je želeo da na poseban način dočeka svoju buduću suprugu, pa je naredio da se pre njenog dolaska duž nepristupačne doline Ibra posadi prelepo cvetno drveće kako bi je predeo podsećao na njenu rodnu Provansu.