Lov na savršeni trenutak, nasušna aspiracija slikara i skulptora, intenzivirana je pojavom fotoaparata. Fragmenti večnosti lakše bivaju zaleđeni “klikom”, ali to je otvorilo čitav niz novih problema i kvalitativnih kategorija. Uloviti fotografskog “kapitalca” danas nije nimalo lak zadatak. Kao u pravom lovu, mora se voditi računa o svetlosti, vetru i osloniti se na instinkt pre nego što se odapne “strela”.
Međutim, majstorima fotografije čula su istančana, a tajming na okidaču besprekoran. Naoružani beskrajnim strpljenjem, češće od drugih hvataju besprekorne momente i duže uživaju u njima. Streličarstvo je veština preciznog ispaljivanja strele u metu. Fotografija je umetnost odabira savršenog trenutka, ali i mete. O ovoj umetnosti, razgovarali smo sa Brankom Utvićem, Čačaninom čije fotografije pomeraju granice lepog i ostavljaju bez daha.
Pozdrav Branko. Da li bi više voleo da imaš fotoaparat koji te klikom vraća u prošlost ili šalje u budućnost?
Više bih voleo da imam taj za budućnost da bih video dokle tehnologija može da ide unapred.
Šta bi radije zauvek fotografisao, crno bele retro fotke ili futurističke duge ekspozicije?
Radije bih duge ekspozicije jer fotografija nastaje duže, jer za tih 20-30 sekundi jedan mini film se zabeleži u jednoj fotografiji. Fantastičan osećaj.
Stari železnički most Beograd duga ekspozicija, foto: Branko Utvić
Šta trenutno koristiš od opreme?
Trenutno koristim dslr Nikon D7000 fotoaparat i naravno još dodatnih objektiva u zavisnosti od teme tog dana i dodatnu rasvetu, naravno.
Koliko je, procentualno na tvojim fotografijama zastupljena priroda, bez čoveka?
To sve zavisi od trenutne inspiracije i naravno vremena koje mogu da provedem u prirodi. Kada sam na putu volim više da fotografišem samo prirodu i samo kao detalj koji upotpuni priču prikažem čoveka u daljini.
Da li dobro svetlo i dobar fotograf mogu da prevaziđu nefotogeničnost?
Nažalost ne, ali dobar ugao pri fotografisanju može da popravi kompletni dojam, ublaži nefotogeničnost i doda još po koji detalj.
Indijanci nisu voleli ni da ih fotografišu ni crtaju, smatrali su da im to oduzima dušu. Da li ti smatraš da, protivno tom argumentu, fotografija ističe “dušu” čoveka?
Kod mojih fotografija se trudim da dočaram svaki segment te osobe i njegovu ličnost. Smatram da kroz svoj rad pokazujem da nisu sva indijanska verovanja bila osnovana.
Cry, foto: Branko Utvić
Da vanzemaljcima treba poslati 5 fotografija života na planeti, šta bi im ti poslao?
Iskreno poslao bih svoje četiri fotografije prirode i jednu nekog ženskog portreta. Da vide kakvu planetu imamo i nažalost je ne uvažavamo, i ne čuvamo. A portret da osete i da se dive, ženskoj lepoti koja kao takva ne postoji u čitavoj galaksiji. U to sam ubeđen.
Šta te, s umetničkog aspekta, posebno fascinira na ženskom licu?
Lepota je u detaljima. To su oči, usne i treće ali ne i najmanje važno – kosa.
Pomažeš li, ili odmažeš devojkama koje insistiraju na fotošopiranim fotkama?
Pre samog fotografisanja postoji dogovor sa modelom da li će se fotografije sređivati u fotošopu ili ne. Opet zavisi od situacije. Mada i kada ih sređujem to su male, podnošljive korekcije.
Da li su insta filteri uništili stari, dobri fotografski zanat jer danas svi misle da su fotografi?
Slažem se sa tobom u potpunosti. Svaka osoba sada pored sebe ima dobar telefon, koji može da napravi dobre fotke. Dok ne vide fotografije nastale aparatom. Onda tek shvate da je to stvar koja se ne upoređuje. Jer dobar fotograf zna da izabere dobro svetlo, kadar i ugao, plus kada se doda dobra rasveta onda je to pun pogodak.
4 komentari
Hvala na umetnosti koju nam darujes 💗👌🍀
Hvala.
Bravo Utviću!!
Hvala.