Protekla pozorišna sezona u gradu kraj Morave iznedrila je još jedan raskošni dragulj čačanske Kulture. Osnovano je profesionalno pozorište, koje je u potpunosti opravdalo sva očekivanja i poverenje publike. Oktobar je početak studentske, ali i pozorišne kalendarske sezone. O novim planovima i repertoaru, razgovarali smo sa Bratislavom Jankovićem, glumcem i upravnikom Gradskog pozorišta u Čačku.
Bratislav Janković, foto: privatna arhiva
Pre godinu dana Čačak nije imao pozorište. Prošle godine u oktobru izvedena je prva profesionalna predstava u našem gradu u ovomveku “Triptih o radnicima” u vašoj organizaciji. Šta je to značilo zapozorišni život grada?
Za pozorišni život grada još uvek ne mnogo. Pravi rezultati tek treba da dođu i budu vidljivi. Ako pričamo o samom gradu Čačku, veliki broj građana još uvek ne zna da je grad osnovao pozorište i da se tu nešto dešava, uz sav naš trud da napravimo što bolji marketing i da reklamiramo predstavu i pozorište. Za to je potrebno vreme, to je proces, da vest dođe do svih i da se prihvati činjenica da je pozorište osnovano, da to nisu samo neki „mladi“ entuzijasti koji se igraju pozorišta i kojima će to već sutra dosaditi, već ozbiljni ljudi koji rade planski, promišljeno i strpljivo.
Još uvek se nije završila prva godina od zvaničnog osnivanja Gradskog pozorišta Čačak, ali možemo govoriti o završetku prve sezone obeležene ovom autorskom predstavom. Kakvi su utisci o početku rada i rezultati?
Kada vratim film i stavim na papir šta je sve urađeno za nepunih godinu dana deluje mi nestvarno. Meni lično deluje da može još više, ali kada sam zapravo zaista razmislio, tokom letnje pauze i kroz razgovor sa kolegama shvatio sam da su urađene ogromne stvari, preko samog osnivanja, prve premijere, prijema u Zajednicu profesionalnih pozorišta, odlaska na “Joakim” I dobijenih nagrada, beogradske premijere, raznih gostovanja… Da ne nabrajam dalje. Ne, nije malo!
Pozorište je u konstantnom razvijanju i čini se da je tek napočetku svog evolutivnog puta. Šta je neophodno uraditi u narednom periodu kako bi se Gradsko pozorište približilo sličnim ustanovama u regionu?
Zaposliti ljude. Stručni kadar, oformiti tehnički sektor, sve ono o čemu sam već višeputa pričao. Ova početna godina može da prođe sa jednim zaposlenim to jest direktorom. Da se razumemo, ja u pozorištu obavljam više funkcija, ne sedim samo u kancelariji u odelu i razgovaram telefonom. Moram da budem i scenski radnik i garderober, rekviziter, inspicijent i sve što je potrebno… I nije mi ništa teško, ali kako se obim posla bude povećavao to neće fizički biti izvodljivo, uz svu moju dobru volju i energiju. Zato sam obavio važne razgovore sa Gradskom upravom i Ministarstvom kulture i u narednom periodu rešavaćemo taj problem. I samo tako ćemo moći da razvijamo pozorište i da ga gradimo. Da ponovim, ova institucija se gradi od nule, nemojte to zaboraviti, u toliko je izazov lepši ali je i put teži. Temelj smo postavili, sad idemo dalje.
Od oktobra počinje nova sezona, druga po redu. Šta planirate za publiku tokom ove sezone?
Posle letnje pauze, tridesetog septembra otvaramo sezonu sa našom prvom predstavom “Triptih o radnicima.” Od oktobra počinje rad na novom komadu, a o tome ćemo uskoro obavestiti javnost. Dolazi nam ponovo jedan mlad i interesantan reditelj, sa vrlo zanimljivim predlozima i energijom. Probe kreću u oktobru. Premijera je planirana za sredinu novembra. Ekipa se polako okuplja. Dvanaestog oktobra gostuje predstava “Ostrvo” po romanu Meše Selimovića, duodrama, u kojoj igramo moja koleginica Ivana Terzić, koju ste gledali u “Triptihu”, i ja. Pozivam publiku da dođe da vidi predstavu u kojoj je zaista sačuvan Selimovićev roman i jezik. U planu je gostovanje drugih predstava onoliko koliko tehnički uslovi dozvoljavaju samu organizaciju. Uz saradnju sa Gradskom bibliotekom Vladislav Petković Dis, čiji smo trenutni “podstanari”, organizovaćemo i određeni broj predstava za najmlađu publiku. Pokušavamo da kreiramo trenutno naš prvi repertoar.
Šta smatrate najvećim izazovom u radu tokom naredne sezone?
U umetničkom smislu odrediti jasno u kom smeru vodimo naše pozorište, to je najteži zadatak. Retka su pozorišta koja vode jasne umetničke politike. Mi smo nekakve prve naznake pokazali. Takođe, izazov je napraviti sledeću predstavu koja će biti u rangu prve i opravdati očekivanja. Sa “Triptihom” smo postavili visok standard i ne smemo ići ispod toga. Naravno, kada ulazite u proces stvaranja predstave ne znate nikada šta će na kraju ispasti od svega, takva je pozorišna umetnost, ali na nama je da damo sve od sebe. Za sledeću godinu imam ambicioznije planove, o kojima ne bih sada mnogo govorio unapred, ima vremena, ako sve bude po planu.
Mediji imaju veliku ulogu u informisanju ljudi i promociji različitih vrednosnih stavova. Kako planirate da informišete potencijalnu publiku o pozorišnim aktivnostima i kako vidite ulogu medija u ovoj vrsti promocije?
Kao jako značajnu i od velike važnosti. Srećom, imamo divnu saradnju sasvim medijima na lokalnom nivou, nadam se da smočak i one neke nesuglasice sa pojedinim izgladili i prevazišli. Nedostaje nam naravno veća podrška ovih medija na nivou cele Srbije. Tu su naravno i neizbežne društvene mreže, pratite naš u stranicu pozorišta na fejsbuku. Nije lako, mi nemamo još uvek dovoljno razvijen PR tim, ali se dovijamo i koliko možemo obaveštavamo javnost.
Gradsko pozorište je već imalo značajna gostovanja u prethodnom periodu. Kako pozorišni radnici i ljudi iz drugih sredina reaguju na novo osnovano pozorište i njegovu scenu?
Jako pozitivno. Svi su zaista srdačni i žele da pomognu koliko mogu, i ja sam beskrajno zahvalan svim kolegama koji su mi do sada pomogli. Na ovako lepu priču kao što je otvaranje novog pozorišta, teško je ostati imun i ravnodušan, naročito ako si pozorišni radnik. Mada, naravno ima onih koji nisu poverovali do kraja u ozbiljnost naših namera. Ali u ljudskoj prirodi je da sumnja i to je sasvim u redu.