Upitan o procesu nastanka svoje grandiozne skulpture Davida, slavni Mikelanđelo rekao je da je, citiram: “David oduvek bio tu, a on je samo uklonio višak mermera”. I zaista, kao što je pesnik “instrument”, ili “projekcijsko platno” inspiracije, tako je i vajar samo oruđe, dleto koje uklanja višak materijala sa remek dela.
Međutim, svako ko se makar na tren upustio u kreativni rad, zna koliko težak i mukotrpan rad iziskuje bavljenje umetnošću. Skromnost je, u njenom sistemu vrednosti, vrlina koja vrlo brzo ustupa mesto upornosti i perfekcionizmu. Naročito, kada se umetnošću bavite na jedan sasvim neuobičajeni način, poput našeg sagovornika, Čačanina Ivana Obrenovića.
Simbioza prirode i zanatstva
Ivan Obrenović, foto: privatna arhiva
Ivan je, za potrebe svog umetničkog izraza, u praktičnom smislu, usvojio dizajn koji priroda usavršava milionima godina. Prihvatio je koncept stvaralaštva koji se odigrava nezavisno od našeg uticaja, te je za zanimljiva račvanja grana, korenja i panjeva našao upotrebnu vrednost u ukrašavanju enterijera.
Ovaj Čačanin pronašao je interesantan način da u umetničkom smislu “reciklira” suvo granje i pruži novi, kućni život granama i “odbačenim” panjevima.
Uz pomoć svog stolarskog alata i adekvatnog predznanja o prirodi, Ivan pravi fantastične ramove, stolove i druge ukrasne predmete za svoj, ali i domove svojih prijatelja.
Da bismo saznali nešto više o njegovom interesantnom hobiju, pozvali smo ga u goste.
Pozdrav Ivane, reci nam, kako biraš materijal za izradu svojih autentičnih predmeta i koje je drvo najzahvalnije za obradu?
Pozdrav vama i vašim čitaocima. Proces potrage za idealnim stablom ili račvanjem nema neka jasno utvrđena pravila. Nekad se kockice same sklope i vrlo brzo nađem zdravo, pogodno drvo a nekad tu potragu ubrzaju šmirgla i brusilica, haha. Važno je umeti da čak i u naoko lošem komadu drveta nađeš potencijal. Kombinacija inspiracije i lakog stolarskog alata često vodi do nečeg dobrog čak i kad pomisliš da je drvo lošije. Bukva, hrast i borovina su najbolja “podloga” za rad, ali i bagrem je zahvalan za obradu.
Postoji li neko drvo koje izbegavaš? Kako izgleda zanatska priprema za izradu jednog predmeta?
Trulo drvo uvek izbegavam. Korenje i panjevi su naročito podložni truljenju, pa tu treba biti izbirljiviji. Nakon što odaberem drvo, ono ide na pripremu brušenjem, pa lakiranjem a zatim se sklapa na ramove. Prilikom izrade stolova, obavezan deo pripreme je i peskarenje. Tokom pripreme, uvek imam ideju kako predmet na kraju treba da izgleda, ali me neretko iznenadi to što se priroda uvek postara da sve to na kraju izgleda bolje nego u mojoj zamisli.
Foto: Ivan Obrenović
Osim stolova i ramova za ogledala i slike, jesi li probao da još neki komad nameštaja prilagodiš na ovaj način?
Imao sam popriličnog uspeha s izradom lampi, recimo. Drveni abažur i hladna svetlost LED lampe daju potpuno nov izgled prostoriji. Bilo je uspešnih pokušaja sa kreiranjem rešenja za stolice i ramove manjeg formata, a trenutno radim na ideji koja će se verovatno dopasti svim ljubiteljima serijala “Igra prestola”. Za sad, ne bih otkrivao više detalja o tome.
Da li si svoje predmete negde izlagao i da li su oni na prodaju? Na koji te način mogu kontaktirati naši zainteresovani čitaoci?
Do sada nisam izlagao, manje više zbog toga što se predmeti, zbog velikog interesovanja ne zadrže dugo u mom vlasništvu. Pre svega ih poklanjam prijateljima, ali sam i prodao mnoge komade. Autentični su, oslanjaju se na tradicionalne tehnike izrade, pa je ljudima interesantno da u kući imaju komad šume s potpuno novom upotrebnom svrhom. Planiram izradu sajta i promociju na društvenim mrežama, a za sad me zainteresovani mogu kontaktirati putem FB profila Ivan Obrenović.
Za Ivana smo imali još mnogo pitanja, ali smo ih odložili za neku drugu priliku. Umesto toga, ostavićemo vas da uživate u samo nekim od fantastičnih radova proizašli iz zanimljivog hobija našeg sagovornika.
