Prvi televizor u Jugoslaviji napravljen je u Zavodima RR u Nišu decembra ’58, a serijska proizvodnja počela je aprila 1959. Televizija Beograd počela je emitovanje programa u boji 31. decembra 1971. godine. Elektronska industrija Niš iste godine je pustila u prodaju najnoviji TV prijemnik u boji Spektra kolor. Danas se teško može zamisliti porodični dom bez kolor TV prijemnika.
Međutim, nije tako bilo oduvek a prave zanimljivosti tek slede.
Da li ste čuli za crno-beli televizor u boji?
O ovom se mitskom biću moderne tehnologije pričalo naveliko sedamdesetih godina. Iako je prvi TV zasvetleo na Beogradskom sajmu još davne 1938. godine, ipak je svoje mesto na lenti tehnološkog napretka obeležio čudovišni hibrid crno-belog “lampaša” i đačke fascikle. O čemu je zapravo reč?
Sredinom sedamdesetih mnogo je Jugovića radilo u inostranstvu. Odatle su donosili raznu tehniku i kućne uređaje, za koje u ondašnjoj ruralnoj Jugoslaviji često nije postojala odgovarajuća naponska mreža. Tih je godina, naročito mnogo kolor televizora prenošeno na krovnim nosačima gastarbajterskih limuzina.
Oni koji nisu imali sreće da otperjaju na Zapad, dovijali su se na različite načine da ostanu konkurentni u tehnološkom razvoju, pa su izmišljali razne inovacije zbog kojih bi ih Nikola Tesla, da je bio živ, ovako pogledao.
Nikola Tesla, foto: Wikipedia
Jedan od najsmelijih poduhvata bio je onaj da se fizičkim spajanjem tri žice od monofazne pravi trofazna struja, što se nikad nije dobro završavalo. U hijerarhiji mudrih pronalazaka visoko se kotirala i raznobojna PVC folija koja je zalepljena ili prislonjena na ekran crno-belog televizora odavala utisak da je reč o televizoru u boji! I zaista, ako biste kroz takve šarene folije posmatrali program, bilo bi tu nekih lepih boja. Uvek na istom mestu, ali boja.
Ova folija se najčešće nabavljala u Italiji, u nekoliko različitih dezena. Osim nje, popularne su bile tanke trobojne, providne pleksiglas ploče. Primarne bi boje često bile tako nesrećno raspoređene da se dešavalo da kauboju šešir bude žut, lice plavo a konj crven.
Izvor: Zomont.rs
O tome koliko je to bila beskorisna rabota, danas nema ni potrebe raspravljati. Ali, verovali ili ne, u to je vreme vladala opšta pomama za šarenim trendom.
Naročito na selima, gde se TV u boji cenio kao dobar miraz. Ruralna domaćinstva koja poseduju televizor u boji kotirala su se bolje od onih prepotopskih, za koja se kroz šalu pričalo da struju, ako je i imaju, dobijaju tako što domaćin vrti točak u podrumu. Poznato?
Epilog
Novo doba donelo je nove trendove kamufliranja. Devedesetih smo neretko nailazili na ljude koji ušivaju Lacoste na jeftine majice, ili iz paklice Marlbora vade Point ili Vek cigarete. Danas nas “varaju” devojke sa Instagrama, skrivajući se iza foto-filtera. Vazda je forma bila bitnija od sadržaja. Što se televizijskih uređaja tiče, današnji standardi su svetlosnim godinama daleko od onih iz sedamdesetih godina. I dok čestit svet odavno već uživa u mogućnostima 8k televizora, neki srećnici, poput mene, i dalje imaju jeftine varijante LED televizora koji ne prikazuju realne boje. Pa sve i da na početku filma kažu da je ubica čovek u zelenom kaputu, ja do kraja ne bih znao ko je u pitanju jer mi televizor meša braon i zelenu.
Ko zna, možda posle ovog teksta i ja zalepim LG 8K QLED ULTRA-HD etiketu preko logoa svog “bezimenog” TV-a…