Prilikom razgovora za posao, mnogi smatraju da je najbitnija informacija kolika je plata. Manje ih dotiču detalji vezani za radne zadatke i okruženje. Računaju valjda, da im posao pripada samim tim što su se udostojili da svojom kraljevskom pojavom ispoštuju zakazano vreme pojavljivanja. Takvi su, sa aspekta poslodavca, serijske ubice šansi za zaposlenje. Leecheri lišeni svih ambicija, te retko bivaju ustoličeni u kancelarijski presto.
Sa tačke gledišta potencijalnog zaposlenog, razumljiva je potreba za saznanjem koliko ćeš biti plaćen. Sa tačke gledišta poslodavca, razumljivo je da neće zaposliti osobu s takvim pristupom i tako preuskim fokusom.
Jer, zašto bi?
Šulc, napusti kancelariju!
Poslodavcu je potreban radnik, ali radije bi dok obuva cipele, sebi u petu zakucao zarđali ekser nego da uposli radnika koji ne pokazuje osnove zainteresovanosti za njegov projekat. On ne otvara firmu da bi drugima delio novac. Cilj je, da se uz saradnju sa zaposlenima ostvare najbolji rezultati, a onda da se deo ostvarenog PROFITA podeli po planu, dogovoru i zaslugama. Znači, ako nema dobro uhodanog mehanizma, nema ni novca. A ako neki deo mašine ne radi svoj posao, firma je u zastoju. Treba li napomenuti da su danas kad je teško naći posao, svi loši šrafovi i zupčanici veoma lako zamenljivi?
Svaki poslodavac u svom timu želi ljude za koje veruje da su sposobni da mu pomognu u ostvarivanju tog cilja. On, dakle, započinje biznis da bi zarađivao, ne da bi plaćao; a ako već mora da plati, onda želi da oko sebe okupi tim ljudi koji su spremni da ulože najviše truda da bi mu pomogli u nastojanju da posao prosperira.
Obaveza svakog potencijalnog zaposlenog je da poslodavca ubedi da je on prava osoba za taj posao
Mnogi kandidati smatraju da zaslužuju posao samo zbog na osnovu toga što poseduju CV i diplomu. Takvi su poput robota sa uputstvom. Međutim, roboti su programirani i unapred se zna koliko su kompetentni za obavljanje određenih operacija. Za ljude, to nije slučaj i velika je verovatnoća da svi kandidati koji uđu u uži izbor za radno mesto imaju istu diplomu i sličan CV.
Šta donosi prevagu?
Poslodavac želi da čuje da ste zainteresovani i spremni “spaliti svoje kosti” za opštu dobrobit i da bi se drugi ugrejali. Iako je novac motiv, na razgovoru za posao treba istaći i osobine čija se upotrebna vrednost ne izražava u materijalnom. Suština je da morate biti zainteresovani za posao za koji aplicirate. Razmišljajte kao partner, a ne kao radna snaga. Budite deo slagalice koji se uklapa, a ne onaj koji štrči.
Kako to postići? Za početak, upamtite, pasivno je passé. Entuzijazam je najkraća prečica do toga da pokažete poslodavcima da ste baš vi onaj začin koji je sve ove godine falio njihovoj komercijalnoj supi.
Šta je jače: kamen, makaze ili CV?
Nikakav komad papira vas ne može predstaviti bolje od vas samih. Statistika kaže da 55% prvog utiska „otpada“ na način oblačenja, ponašanje i način hoda kada ulazite u prostoriju u kojoj se intervju za posao održava, 38% na kvalitet vašeg glasa, odnosno gramatiku i samopouzdanje, a 7% na izbor reči. Ukoliko vam se pruži prilika, ispričajte nešto o načinima na koje možete dati značajan doprinos ostvarenju zajedničkog cilja, šta je to po čemu ste specifični i u kojoj meri.
16 saveta o pravilnom držanju i govoru tela na razgovoru za posao. (KLIKNITE NA FOTOGRAFIJU)
Prateći ove savete, pokušajte da izgledate elokventno, smireno i da pojavom ulivate poverenje. Rukovodioci treba da steknu utisak da ste tu zbog napretka kompanije, a ne samo zbog opstanka u njoj do prvog u mesecu.
Zaključak
Male su šanse da će vas neko na intervju zvati kićenom čuturom. Iz tog razloga, ignorišite svaku pomisao o tome da mu u kancelariju ušetate kao najskuplji artikal, mašući sopstvenom etiketom i cenom. Određena doza zdrave samouverenosti je prihvatljiva i poželjna, ali zaboravite na sve bahate izjave tipa “Koliko me platite toliko ću i da vam radim”. Zašto? Jednostavno je. Kad ste čuli da je neko dobio zlatni sat sa posvetom za 20 godina nezaposlenosti?
Ništa vam ne pripada i niko vam ništa ne duguje. Razgovori za posao služe da razluče “žito od kukolja”, i tako bi uvek i svuda trebalo da bude. Obično nije, ali to je već pitanje protekcije i zapošljavanja po rođačkoj ili partijskoj liniji. No, to ne može i ne sme da vam služi kao izgovor, jer sve dok na razgovoru poslodavcima prezentujete najbolju verziju sebe nije ni bitno da li je konkurs namešten.
Jer jednom neće biti, a onda je posao vaš!