Vrhunac je letnje sezone iako od leta nismo ništa ni dobili. Visoke temperature su nas do sada zaobišle i to će se sigurno odraziti na turističku sezonu. Bez obzira na vreme ljudi su svoje odmore odavno isplanirali i rezervisali smeštaj, pa uprkos svemu pokušavaju da izvuku maksimum iz onoga što im se nudi. Jedna od destinacija koju smo posetili ovo leto je planina Zlatar nedaleko od Nove Varoši.
Jugozapadna Srbija je jedna od naših najposećenijih turističkih regija sa razvijenim planinskim turizmom. Dovoljno je samo navesti samo Zlatibor, Mokru Goru i Taru, pa da svakome bude jasno da je ovo područje posećeno i da ima šta da ponudi. Ali gde je tu Zlatar? Ova planina, uz susednu Goliju, još uvek predstavlja nedovoljno eksploatisano blago koje ova regija nudi. Međutim, brojni faktori su uticali da se Zlatar nađe nekoliko mesta ispod navedenih planina, što je za jedan broj turista poželjno jer se tako izbegavaju gužve i čuva se pravi duh planine.
Šta Zlatar nudi turistima?
Svakako jedan prostor neopterećen velikim brojem ljudi sa zanimljivim stazama za pešačenje. U neposrednoj okolini planine nalaze se tri jezera: Zlatarsko, Sjeničko (Uvačko) i Radoinjsko jezero. Rezervat prirode Uvac ljubiteljima prirode nudi nestvarne pejzaže i čuvene meandre, dok je najpoznatija zaštićena vrsta ovog područja beloglavi sup. Pored jezera kolima se može otići do manastira Mileševa, zadužbine kralja Vladislava iz 13. veka. Polaskom na drugu stranu, odmah nakon brane Uvac, može se organizovati izlet do etno sela Štitkova, gde se mogu videti autentične kuće iz 18. i 19. veka, a može se čuti i priča o čuvenoj porodici knezova Raškovića. Tokom zimske sezone aktivna je ski staza, ali to je priča za neku drugu priliku. Sasvim dovoljno aktivnosti da vam ispuni boravak od 4 do 5 dana na ovoj planini.
Stitkovo-kuce (monix.rs)
Kakvi su smeštajni kapaciteti?
Utisak koji se stiče je da se Zlatar užurbano razvija. Ne grade se velelepni ili ogromni hoteli, ali je izgradnja vila i manjih pansiona u popriličnoj ekspanziji, što se može videti kod hotela Panorame. Postoje zaista brojni apartmani koji se mogu pronaći u privatnim hotelima i vilama po vrlo razumnoj ceni (krevet preko leta se kreće od 10 evra po sezoni). Međutim, svakako je najveći ožiljak na predivnom licu Zlatara napušteni kompleks nekadašnjeg Rehabilitacionog centra Zlatar. Ovaj nekada moćni kompleks već više od deceniju propada na očigled žitelja i turista, što sigurno u svakom posetiocu probudi osećaj tuge i gorčine tokom boravka. Nezamislivo je da se jedan takav kolos, koji raspolaže sa više od 300 soba, urušava sam od sebe i da je prepušten proždiranju vegetacije, gotovo kao u apokaliptičnim filmovima. Tako nestaje i zatvoreni bazen, koji bi sigurno obogatio ponudu u zimskim ili „letnjim“ danima.
RC Zlatar (Vojin Maletković)
Hrana, piće i još po nešto
Nezaobilazno pitanje koje postavljam ljudima koji mi predstavljaju neku destinaciju je kakva je hrana. I verujem da nisam jedini koji postavlja ovo pitanje. Na Zlataru ćete naći više restorana od kojih izdvajamo dva: Rival i Vila Jelena. U Rivalu se po veoma pristupačnoj ceni može pojesti izvrsna pastrmka na žaru sa klasičnom marinadom (kada smo bili samo 1100 din. po kg). Za ljubitelje roštilja tu su sjajne šnicle, ali pazite kada naručujete porcije jer su ogromne. Vila Jelena nudi specijalitete u vidu kuvane jagnjetine na kajmaku i teletine ispod sača, što predstavlja tipične planinske gurmanske obroke. Sve to uz odlični zlatarski sir i prelep pogled. Na meniju se mogu pronaći i heljdopite, ali deluje da to nije dovoljno izraženo. I manje-više gastronomska ponuda se tu završava, uz navođenje zaista korektne hrane i usluge u hotelu Zlatarski biser. Stiče se utisak da ponuda može da bude bolja autentičnija. Od dezerta možete uglavnom uzeti plačinke, nigde nećete naći neki autentični kolač napravljen od plodova ovog podneblja. Što je zaista šteta.
Slabo je razvijena i osnažena lokalna proizvodnja hrane. Jasno je da zlatarski sir i kajmak možete uzeti u domaćinstvima koji su na ogradi stavili ovaj natpis, ali čini se da se slabo radi na dodavanju proizvoda i otvorenosti domaćina da otvore vrata svojih dvorišta i dočekaju turiste. Još uvek nije izražen taj duh lokalne i tradicionalne proizvodnje koja se mora ponuditi kao specifičnost jednog podneblja kako bi se privukli posetioci.
Zlatar se svakako razvija. Tempo kojim to ide, kao i pravac, određuju brojne prilike. Jasno je da ova planina može mnogo da ponudi i da još uvek nije ni blizu maksimuma svog potencijala, već po sopstvenoj slobodnoj proceni nalazi se negde tek na polovini. Čeka se da Zlatar i ljudi koji se o njemu brinu tek otkriju sami sebe i da se onda takvi prikažu svetu. A čekaju se i bolji putevi (zaista je u lošem stanju glavni put koji vodi od Nove Varoši), smeštajni kapaciteti i proširenje ponude. Do tada uživajte u neiskvarenoj lepoti ovog mesta!
Nekadašnji klub Zlatar (Vojin Maletković)