Unikatno – lula po meri karaktera

Lula mira i prijateljstva. Popajeva lula preko koje može da se jede spanać. Pisac i njegova lula. Brojne asocijacije naviru na pomen ovog predmeta, nekako je podesan za maštanje. Postoji samo jedan problem, ko je još u današnje vreme video lulu, ne računajući muzejske eksponate, ili nekoga da je koristi, ne daj Bože?! Ne mogu se pohvaliti da sam imao priliku da upoznam takve ljude. Trend savijanja duvana doživeo je ekspanziju, ali lule, pa lule su nešto posebno.

A da li je neko upoznao čoveka koji pravi lule? Ne šalim se, pitanje je veoma ozbiljno. Neko se i time bavi, neverovali ili da. Evo, predstavljamo Darka Milovanovića, koji ručno proizvodi lule! I to ne da ih proizvodi, on stvara mala umetnička dela, a ona svakako spadaju u okvir unikatnog rada. Darko nas je uputio u tajne svoje veštine i korišćenja ovog predmeta obožavanja istinskih hedonista širom sveta.

1. Ljude pokreću različiti motivi da se upuste u proizvodnju određenih predmeta, ali za proizvodnju lula potrebna je i određena edukacija i ljubav. Odakle je potekla ideja za proizvodnju ručno rađenih lula i kako si ušao u taj svet?

Moj prvi susret sa lulom se desio tako što mi je kolega sa posla poklonio jednu lulu. Pošto sam pušač, pretpostavio je da će mi se svideti i vrlo brzo se pokazalo da je bio u pravu. Pušenje lule zahteva ipak malo umeća, nije dovoljno samo napuniti lulu i pripaliti, a pošto o lulama nisam znao apsolutno ništa, informisao sam se, naravno, na internetu. Tamo sam saznao da se većina lula može pušiti samo jednom u 24 sata kako bi se lula, zapravo drvo, “odmorilo” i da, ukoliko planiram da palim lulu više puta u toku dana, moram imati i više lula i tako sam počeo da nabavljam nove lule. To je inače i razlog zašto je svaki iole ozbiljan lulaš ujedno i kolekcionar. Kupovao sam nove lule, ali sam nabavljao i polovne, koje sam ili dobijao od prijatelja ili kupovao putem oglasa i sl. Pojedinim lulama je bilo potrebno sređivanje pa sam počeo da ih restauriram i to mi se dopalo i dalo još jednu novu dimenziju mog druženja sa lulom. Vremenom se u mojoj kolekciji pojavilo nekoliko ručno rađenih lula sa potpisom majstora koji ih je izradio i one su se posebno izdvajale, kako estetski, tako i kvalitetom. Naravno, do tada sam shvatio da su nabolje i najcenjenije ručno rađene lule, a pošto sam imao pomalo iskustva od restauracije lula, došao sam na ideju da napravim sebi jednu lulu.

izrada lule (foto: Darko Milovanović)

2. Kada si počeo sa ozbiljnijom proizvodnjom?

Pravljenje lule, pogotovo u Srbiji nije baš lako. Tada kod nas nije bilo nijednog pipemaker-a, tako da sam savete potražio od  jednog Crnogorca i nekoliko Hrvata. Uz njihove savete i ko zna koliko pročitanih tekstova i odgledanih snimaka o izradi lula, upustio sam se u izradu svoje lule. Nekako sam došao do komada briara i počeo.

Za izradu prve lule bilo mi je potrebno nekoliko meseci. Kako inače nisam imao nikakvog iskustva sa obradom drveta, plastike i slično, u isto vreme, dok sam učio da pravim lule, učio sam i da koristim raznorazne alate. Kada sam završio prvu lulu, već sam se bio zarazio tim hobijem, a igrom slučaja sam došao do nekoliko komada morte pa sam ubrzo napravio i drugu, treću itd. Svoje prve lule sam mahom poklanjao lulašima širom Srbije od kojih sam zauzvrat tražio samo da mi uzvrate nekom vrstom konstruktivne kritike mojih lula kako bih ispravio nedostatke i poboljšao svoj rad. Nakon nekog vremena počeli su da se javljaju ljudi zainteresovani da kupe neku od mojih lula i tada sam ih prodavao po ceni tek tolikoj da pokrijem troškove materijala i izrade. Vremenom je moje umeće postajalo sve veće, kao i interesovanje za moje lule  i vrlo brzo je prešlo granice naše zemlje, a hobi je postao dodatni posao.

3. Kako izgleda i koliko traje proces izrade jedne lule? Koju vrstu drveta koristiš?

Kao što rekoh, za prvu lulu mi je bilo potrebno nekoliko meseci. Vremenom sam stekao takvu veštinu da mi je u jednom trenutku za izradu jedne klasične lule bilo potrebno nekih tri do četiri sata, s tim da tada nisam toliko vremena posvećivao detaljima. Razliku između majstora i dunđera u ovom poslu čini završna obrada. Ako izuzmemo sam oblik lule, bez obzira da li je on artistički ili klasičan, svaka ručno rađena lula mora biti apsolutno savršena u svakom pogledu i izrađena od najkvalitetnijih materijala. Ukoliko na luli postoji makar jedna tačkica, zazor, trag alata ili bilo kakva nesavršenost, takva lula ne izlazi van moje radionice. Samim tim se i vreme za izradu lule povećava, tako da mi je sada za izradu jedne lule potrebno dva do tri dana. Cenu mojih lula određuje vrsta materijala, zahtevnost oblika, vreme potrebno za izradu itd.

Lule se mahom izrađuju od briara. Briar je mediteranska biljka, grm koji formira loptast deo korena koji se pokazao odlično za izradu lula i većina lula se izrađuje od briara. Briar nabavljam iz Italije od firme koja se time bavi generacijama i njihov briar je među najboljima u svetu. Lule takođe pravim i od masline, koju donosim iz Crne Gore, i od morte, koju nalazim u Srbiji. Morta, koja je poznata i kao močvarni hrast (bog oak), je u stvari fosilizovani hrast, starosti po nekoliko hiljada godina i obično se može naći u blizini reka, mahom slučajno, prilikom eksploatacije peska i sl. Materijal za usnike (deo lule koji ide u usta pušača), ebonit i akril, dobijam iz Nemačke u obliku šipki koje naknadno bušim i obrađujem do odgovarajuće forme. Pored ovih osnovnih materijala koristim razne vrste bambusa i dosta raznog egzotičnog drveta i materijala za izradu ukrasnih prstenova na lulama, stalaka za lule i sl.

4. Lule se proizvode u raznim oblicima, danas je to dovedeno do perfekcije. Koji su bili tvoji najzanimljiviji primerci?

Od lula koje sam do sada izradio, teško da bih neku mogao posebno da izdvojim. Uglavnom mi je najbolja ona koju sam poslednju napravio, jer sa svakom novom lulom moje poznavanje ovog zanata je još veće i svaka mi deluje bolja od prethodne. Interesantna bi možda bila lula sa likom Lenjina koju sam radio po narudžbini za jednog Arapina iz Emirata kojeg nisam mogao da odbijem jer je prethodno od mene već kupio nekoliko lula. Međutim, kada mi je posle izvesnog vremena tražio i lulu sa likom Čea, to sam glatko odbio. Iako mi je izrada lula sada već posao, ipak ja ovo radim i zato što volim, tako da ukoliko mi neka narudžbina nije interesantna i u mom stilu, odbijem je bez obzira na to koliko primaljivu cifru mi ponude.

5. U Amsterdamu postoji izvanredan muzej posvećen lulama. Ipak, lula nije samo stvar prošlosti, ona se koristi i danas. Ko su naručioci tvojih predmeta? Koliko košta jedna lula?

Lule sada već prodajem po celom svetu. Davno sam već prestao da brojim koliko lula sam do sada napravio i u koje zemlje su sve otišle. Mogu samo reći da sam po izradi lula dosta poznatiji u svetu nego u Srbiji. Moja želja je da mi izrada lula postane osnovno zanimanje i nadam se da ću za nekoliko godina biti u mogućnosti da to ostvarim. Cene mojih lula se trenutno kreću od 250 do 750 evra, ali kako mi raste popularnost, tako se i cene lula povećavaju. Da proširim prizvodnju ili da zaposlim nekoga kao ispomoć je teško izvodljivo, a za nečim takvim i nema potrebe. Po mom mišljenju neki prosek lula koje jedan full time pipemaker može godišnje da uzradi je 120 lula. Tu mislim na potpuno ručno rađene lule. Broj izrađenih lula ostaje uvek isti, ali kako on postaje poznatiji i popularniji, kod kupaca raste i potražnja za njegovim lulama, a samim tim i cena, tako da ne treba raditi na povećanju broja napravljenih lula, već na njihom kvalitetu, lepoti, originalnosti i sl.

Lula (foto: Darko Milovanović)

6. Nekada su se lule vezivale za umetnike, pisce i ekscentrike. Da li je lula bila samo zaštitni znak određenih ljudi ili postoji određeni užitak u konzumiranju duvana uz pomoć ove rukotvorine?

U Srbiji kultura pušenja lule nije baš na zavidnom nivou. Na to utiče i to što je kod nas mnogo teško pronaći radnju u kojoj se mogu kupiti lule i duvani. Specijalizovanih radnji ima svega nekoliko u Beogradu i jedna u Novom Sadu, dok u ostatku sveta i nije baš takav slučaj. Inače, dolaskom duvana u Evropu lula je dugo bila osnovno sredstvo za uživanje u duvanskom dimu, ali industrijalizacija i brži način života doveli su do pojave cigareta i lula je vremenom potisnuta. Doduše, pušenje cigareta i lule, osim biljke koja se zove duvan, nemaju baš nekih dodirnih tačaka. Lula teško može biti zamena za cigaretu, a i obrnuto. Pušiti duvan iz lule je poseban užitak. Duvani su mnogo kvaliteniji, postoji čitav spektar različitih aroma i ukusa, i sam čin pripreme lule, paljenje i pušenje lule predstavljaju poseban užitak. Lula se ne može pušiti poput cigarete, na brzinu, nekoliko dimova, već je luli potrebno posvetiti izvesno vreme, tako da je lula po mom mišljenu više hedonistička stvar nego neka vrsta poroka. To bi bilo nešto poput toga kada bismo poredili jeftinu votku i single malt whiskey. Poslednjih nekoliko godina situacija na tržištu lula i duvana u Srbiji se popravlja, tako da se na trafikama i po pojedinim radnjama mogu pronaći lule i duvani i moj utisak je da se popularnost lule u Srbiji polako vraća.