Kragujevčanin Milan Pantić – domaće zanatsko pivo iz prve ruke

U više navrata smo pisali o razvoju kraft scene kod nas, pa ćemo nastaviti sa predstavljanjem scene zanatskog piva jer smatramo da zaslužuje daleko veći prostor u medijima od onog koji zauzima kod nas. To je još uvek relativno mlada pivska scena, koja stiče svoje obožavaoce kvalitetom i raznovrsnošću ukusa. I konstantno se razvija.

Ko je pozvaniji da priča o kraft pivu od ljudi koji se bave proizvodnjom ovog piva u kućnim uslovima? Zbog toga smo sa Kragujevčaninom Milanom Pantićem razgovarali o kraft pivima, proizvodnji domaćeg piva i lokalima gde se zanatsko pivo može konzumirati u Kragujevcu.

1. Za početak kako si uplivao u čarobni svet kraft piva?

Baš tako, čarobni svet . Oduvek sam bio ljubitelj piva i ideja o kuvanju svog piva me je privlačila, ali do 2014. je bila samo to, ideja. A onda sam jedne nedelje na facebook-u  video da se oraganizuje nekakav skup kućnih pivara u KC gradu Beograd.

Tamo sam prvi put  probao domaća kraft piva i osećaj je bio neverovatan. Pivo, ali ipak nešto sasvim drugačije, pun ukus, gorčina, aroma… I najbolje od svega, napravljeno kod kuće. Par meseci kasnije sam otišao turistički u Krakov i prvi put probao piva malih pivara tek začete poljske kraft scene. Raznolikost pivskih stilova me je oduševila, ali ona koja su mi ostavila najjači utisak su bila piva izražene arome i vrlo prijatne gorčine kao sto su  APA, IPA,Double IPA. Neverovatna paleta ukusa.

2. Kraft pivo se definitivno probija na našem tržištu. Stiče sve više poštovalaca i razumevanja među pivopijama. Ipak uvek postoji jedan deo onih koji odbijaju da probaju ili piju kraft. Kažu da to nije za njih. Šta bi ti izdvojio kao osnovne prednosti kraft piva u odnosu na obične lagere na koje je većina navikla?

Kao prvo kvalitet. Velike pivare su u potrazi za profitom zaboravile šta znači pravo pivo. Da je za pivo potreban najbolji kvalitet sastojaka, a ne najjeftiniji. Male pivare ne prave kompromise oko kvaliteta. Mali kapaciteti kraft pivara su čak i prednost pošto se piva spremaju češće i samim tim ćete biti sigurni da uvek pijete najsvežije pivo.

Kao drugo bih izdvojio ukus. Većina industrijskih lagera se i ne može razlikovati, dok je svako kraft pivo priča za sebe, drugačija aroma, drugačija boja, ukus. Ujedno male pivare su prepoznatljive po tome da ne prave samo jednu vrstu piva kao industrija, već godišnje proizvedu i po 20 različitih ukusa, tako da izbor ne manjka.

I kao treće bih naveo da su kraft pivare uglavnom mali domaći proizvođači i da kupovinom njihovih piva pomažete lokalnu ekonomiju, za razliku od industrije koja većim delom i nije u vlasništvu srpskih privrednika.

3. Ova strast te je uvela u sasvim novu sferu. Počeo si da praviš kući pivo za sebe i svoje prijatelje. Kako si došao do toga da počneš da praviš pivo?

Oduvek sam razmišljao da bih mogao napraviti pivo kod kuće, ali nisam znao kako. Već početkom 2013. godine počele su da se otvaraju prodavnice sirovina za kuvanje piva, pojavili su se i forumi na tu temu, recepti. Posle malo izučavanja same tehnologije proizvodnje i skupljanja potrebne opreme odvažio sam se i da krenem u kuvanje svog prvog piva. Probao sam i uspelo je. Moje prvo pivo i bilo je bolje od svega što sam u tom trenutku mogao da kupim. Onda je doslo drugo kuvanje, treće i tako vec 4 godine i ne planiram da stanem. Kasnije sam i sam pomagao mnogim pivarima da skuvaju svoje prvo pivo i da vidim to oduševljenje pri kuvanju svog prvenca. Tako je i započelo druženje između Srđana, koji je iz Čačka, i mene.

Zanatsko pivo (Milan Pantić))

4. Već sam ovo pitao tvog prijatelja Srđana Jovanovića, koji proizvodi fenomenalno pivo u Čačku, ali moram i tebe. Kako izgleda tvoj proces proizvodnje piva?

Proizvodnja je manje više slična, postoji mala razlika u opremi koju koristimo.

Ja inače kuvam u prohromskom loncu, koristim plinski gorionik za zagrevanje i frižider za fermentaciju. Ništa previše komplikovano.

Prva stavka u pravljenju piva je mlevenje slada, nakon toga ukomljavanje (potapanje slada u vodu određene temperature), pa onda ceđenje i kuvanje. U toku kuvanja se dodaje hmelj koji je odgovoran za aromu, ukus i gorčinu piva. Na kraju, najbitnija stavka u procesu pravljenja piva je fermentacija, kada se uz pomoc kvasca od sećera stvara alkohol.

Još jedna jako bitna stavka u pravljenju piva je higijena. Pivo je piće sa malim procentom alikohola u odnosu na vino ili rakiju i zbog toga je potrebno da sve u procesu proizvodnje bude savršeno čisto i dezinfikovano.

5. Koje pivo koje je izašlo iz tvog “kazana” ti je omiljeno?

Bilo je dosta dobrih piva kroz sve ove godine. Omiljena u poslednje vremene su mi piva Neipa stila, izražena tropska aroma hmelja, mutno, podseća na gusti sok, a tako se i pije. Bilo je tu i dosta drugih, Ipe sa kokosom, Pale ale sa matičnjakom, Stout sa ovsenim pahuljicama, pivo sa bundevom i začinima, Mango IPA. Ljubitelj sam specifičnih piva, a sa razvojem kraft pivarstava pomeraju se i granice toga šta se sve može dodati u pivo kako bi doprinelo boljem ukusu.

6. Kućni pivaru čine zanimljivu i organizovanu grupaciju. Organizujete skupove, razmenjujete recepte i jednostavno se družite. Okuplja vas ista strast. Kako funkcioniše vaše grupa?

– Grupa funkcioniše prilično skladno. To je skup ljudi različite životne dobi, različitih zanimanja, ali iste strasti prema pivu i kuvanju piva. Zajedno orgaznujemo skupove pivara, razmenjujemo piva, komentarišemo opremu i tehnike kuvanja i naravno pomažemo novim članovima koji se tek priključuju ovom hobiju. Pošto smo uglavnom iz različitih gradova komunikacija najviše ide preko foruma i grupa, kao i godišnjih skupova gde se lično upoznajemo i družimo.

Zanatsko pivo (Milan Pantić))

7. Kako izgleda kraft scena u Kragujevcu? Ima li se gde popiti kvalitetno pivo?

Kraft cena u Kragujevcu, kao i u Čačku, nije jaka i tek počinje. Kućnih pivara ima vrlo malo. U gradu za sada imamo samo jedan lokal Caffe SPUTNIK koji je posvećen kraft pivarstvu, gde skoro svake nedelje možete probati drugačija piva naših domaćih, ali i stranih pivara. Jednom godišnje u istom lokalu se održava mini festival zanatskih piva, gde je akcenat uglavnom na malim srpskim kraft pivarama. Za sada sve to ide polako u odnosu na Beograd i Novi Sad, gde je sve to dovedeno na neki viši nivo, ali se vidi veliki pomak u odnosu na predhodne godine. U planu su i neka javna kuvanja, gde će se posetioci iz prve ruke upoznati sa procesom proizvodnje piva.

8. Da li na neki način pokušavaš da utičeš na svest svojih sugrađena u pogledu okretanja ka kraftu?

Naravno, ponekad je dovoljna samo jedna čaša domaćeg piva. U suštini, kao i za neke druge stvari, sa jedne strane imate ljude koji su “navikli” na industriju i ne žele promenu i tu je vrlo teško uticati, ali ima i onih koji jedva čekaju da probaju nešto drugačije, i koji se kao i ja zaljube na prvi gutalj. Upoznao sam čak i  one koji su skoro prestali da piju pivo zbog jednoličnosti ponude sve dok nije krenula kraft scena kada su se vratili svom omiljenom piću.