Istina je da Čačak nije poznat po rep muzici, kao što je istina da postoji jedan neistinit refren koji kaže da je Čačak šumadijski rokenrol. Možda je bio, nekada davno. I ostale su samo priče. Danas u gradu nema bendova, uz dužno poštovanja ono malo entuzijasta koji pokušavaju da održe taj rok plamen u gradu. Ne postoji ni rep scena. Ona na žalost možda nikada nije ni postojala u unutrašnjosti van Beograda. Jer gde možete da čujete rep muziku barem jednom mesečno u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu, Užicu ili Valjevu? To se svodi na statističku grešku.
Ove prethodne izrečene teze ne znače da ne postoji rep muzika u ovim gradovima. Pojedinci se trude da je održe. Snimaju i predaju svoj rad. Samo je jako teško formirati scenu. Za to je potrebna upornost dostojna jednog Sizifa. A da može može, jer rep je univerzalna priča od Čikaga do Beograda pretočena u rime. Tu ima svega: mraka i svetla, blata i sjaja, pobune i pada, smeha i suza. Rep možda i najviše od svih pravaca zagriza srž urbanog života.
Na nešto tako me je asocirao novi album našeg sugrađanina Dejana Bojovića, odnosno Dekija Divorce-a. Ovaj reper je trenutno na prinudnom radu u Beogradu, ali na osnovu tematike njegovog novog albuma možemo reći da mu je Čačak u mislima isto onoliko koliko i mnogobrojnim srpskim radnicima u Beču i Frankfurtu. Jednostavno oseća se u skoro svakoj rimi. Sa njim smo razgovarali o novom albumu, rep muzici i sceni. Poslušajte ovaj razgovor i pročitajte njegove pesme. Da.
Za početak kaži nam naziv tvog novog albuma.
Uzvik DRM! je deo replike iz kultnog filma “Balkanski špijun”, ali u kraju je to bila interna forica da je vikneš kad poentiraš na basketu ili “spustiš” nekoga dobrom pošalicom.
Čačak zauzima bitno mesto na tvom albumu. Kakvu je on ulogu imao u formiranju tvoje ličnosti?
Presudnu. Čačak je loš kalup za oblikovanje mladih, gledano iz perspektive nekog suburban udobnog životića. Ali kad počneš da donosiš odluke za sebe, izvališ da si i u tom lošem kalupu pripremljen bolje nego mnogi vršnjaci odrasli u boljim uslovima. Život u Čačku je stalni drill i pritisak, iscim za sve i svaki dan. Plus, svi se poznaju, nemaš taj luksuz da budeš fejk.
Ti ne živiš u Čačku već nekih 10 godina? Zašto si odlučio da promeniš habitat i preseliš se u Beograd?
Kad kao klinac treniraš fudbal u Borcu, oči su ti uprte u Zvezdu ili Partizan jer fora je da odmeriš snage sa najboljima, na njihovom terenu. Možeš da budeš zvezda i u Čačku, ali brzo izbledi taj sjaj lokalnog karaktera. U Bg sam otišao na blef, sa 600 dinara i mikrofonom. Bilo je teško i još uvek je ali ne smem da se vratim kao gubitnik. To mi Čačak ne bi oprostio. A ni ja samom sebi.
Deo rima sa novog albuma imaju refleksije na tvoje odrastanje i čitav period 90-ih i početak 2000-tih. Kakva je uloga tog perioda i odrastanja na tvoju muziku?
Nismo mi bili u epicentru toga. Sva ta ubistva, gangsteraj… Mislim, ja sam iz Parmenca, nama je najveći problem bio da nas Jerec ne upuca dok mu krademo trešnje, haha. A ovaj hasl, pucanja u kolena i sitne pljačke, pamtim to dobro. Bilo je svega. DRM! je otisak vremena koje i jeste i nije prošlo, jer i danas je Čačak “miks Erduta i Bejruta”. Klinci se bodu, upucavaju. Kod mene u pesmama nema uzdizanja kriminala, kad ga pomenem to je isključivo kroz prizmu travestije.
Rep muzikom si se bavio i ranije, ali si imao određenu pauzu. Kako su izgledali tvoji počeci u ovoj muzici?
U srednjoj, u Požegi su Bogdan i Sale (KroN i RepLik) došli u moju školu, kao čuli smo da ovde ima neki reper i nek izađe. Ja izašao, fazon aj blejimo – ja kao ajde i tako je sve počelo. Pazi, to je bila 2003. još se pesme delile infraredom, pre YouTube-a i mreža. Ja sam prvu snimio kod Bogdana na plastični majk, to je bilo najgore nešto ikada ali vrtelo se na razglasu 40 dana, kupovali mi doručak fanovi celu tu zimu hahaha. Kasnije sam upao na SerbianUnderground forum, tu skapirao osnove… Bogdan me je uveo i u tu priču, on me je “izmislio” praktično. Mnogo toga mu dugujem, fantastičan lik.
Bio sam aktivan do 2012. baš sam se cimao. 5 albuma, gomila traka. Tad smo nekako svi digli ruke od repa, plus se drugar iz naše grupe ubio… Pauza mi je prijala da sredim život, pre svega. Uz novac i stabilnost došle su vedrije teme. Ranije sam smarao teškim zvukom, sad me electro swing i dobar fank pomeraju, pa to i snimam.
Gde si sada kada se osvrneš na sve to?
Ovo što ja radim može da ponovi slepo kuče s govornom manom, nije to ništa spektakularno. U principu, zahvalan sam repu jer sam se naslušao baš mnogo kvalitetne muzike, uspeo sam da revidiram neke životne stavove i to, ali što se svog mesta na rep mapi tiče, ni ne razmišljam o tome. Neđe sam između Hobitona i Rohan-pijeska.
Mnogi ne misle tako, ove pesme ne odaju utisak da ti nedostaje svežine. Da li si ti trenutno najbolji reper u Čačku?
Čačak važi za rasadnik bunta i alternativne muzike a Afer, Yopalone, Lerki, LV’s i Don P su se dokazivali tamo gde je trebalo i kad je trebalo da se popularizuje hip hop. Oni imaju taj rep staž, pa među njima treba tražiti najboljeg. Ja sam tu samo turistički, čast je biti među tim rep glavama.
Ko je još sarađivao i učestvovao u snimanju albuma?
Da nije bilo Saše Kostova, ovo slatko danas ne bi bilo na mom stolu. Rep mi je doneo mnoge benefite što se kognitivnog napretka tiče, ali prijateljstvo sa njim mi je sigurno najvažniji rep trofej. Na ovom albumu smo samo nas dvojica. Ja rimujem i kradem (bitove s neta) a on to posle smiksa i krpi. Saša Kostov je zaslužan za sve, on je moj Dr. Dre praktično. Bez njega ne bih ovo radio, previše je stresno.
Nakon preslušavanja materijala koji si do sada okačio na ju tjubu vide se različiti uticaji i mešavine više pravaca u okviru repa. Navodiću neke asocijacije na prve tri pesme koje si objavio, a ti prokomentariši da li poređenje stoji i šta imaš da kažeš o tim izvođačima. Deki – DRM vs. FTP – Blok brate?
Haha, sjajno. FTP su ljudi gospoda, njihov rep je pretvrd i sad kad razmislim ima dosta sličnosti. To je to neko hardcore kurčenje, blokovska i provincijska priča back to back. Odlično poređenje.
Deki – Brugi vs. Bad Copy – Esi mi dobar?
Hmmm, ima sličnosti, ali dok sam to pisao više sam imao u vidu stvar “Moj blok” od Ill G-a. Ekipa iz kraja zna tu stvar. Opet taj blokovski rep, pa ne mogu da ne pomenem Kajbla Spirita, The Easst-a i Suprima koje obožavam. Ogroman pozdrav za sve Rezače!
Deki – Palačinkah vs. Monteniggers – Ko je baba joku sprštio na džadu?
Hahaha, bravo! Odrastao sam na Monteniggersima, voleo bih da upoznam Niggora, deluje mi kao dobar lik za podeliti ksnu. Što se sličnosti tiče, to je taj storitel duhoviti pristup, da. Čoveče, naslušan si repa kao tonac radio Javora četničkih pesama!
Rime ti naginju dekonstrukciji teksta i vrlo su asocijativne. Šta bi nam još rekao o svom stilu?
Omiljeni reperi s ovih prostora su mi Sett, Vojko, Crux i Saša Antić. Kod svakog od njih imaš taj neki dekonstruktivizam, slikanje poređenjima, komparativni pristup. Moj stil je oblikovan na SUG forumu, kroz battle-ove i pesme u kojima si morao da otkriješ što niko drugi nije pre tebe, jer taj koncept je jedino prolazio. Nisi smeo da “bajtaš”, da kradeš tuđe pančlajnove, morao si da nešto novo kažeš u svakoj pesmi jer tad se rep slušao zbog rima prvenstveno. Scriptor je to dobro objasnio u pesmi “Kada odu svi”:
“I pokušavam objasniti ovim klošarima – da loša rima, ostaje loša rima, možda imaš flow i sve ostale izgovore, al ak’ želim čut prazan tok, (ja) ću stavit glavu ispod vode”
Trudim se da uvek u pesmi kažem nešto novo, ili nešto staro na svež način. Da te sadržaj natera da opet zavrtiš traku. Volim da rimujem tako da prvi stih bude priprema za punchline, a druga linija forica koja ostane u glavi i kad isključiš YouTube. U poslednje vreme ubacujem i neke multije, ali ne igram se previše flowom i deliverijem.
Pomenuo si SerbianUnderground forum. Ko je u toj sredini još započeo karijeru, a da je danas poznat i da nije odustao?
Uh, masa njih… Tamo se pravio najtvrđi i najbolji rep a ne ovo govno danas. Kroz forum inicijaciju su morali da prođu i Ajzi, Marčelo, Flip Flop, Smoke Mardeljano… Tamo sam prvi put čuo Lou Benny-ja, on je BeGe fank danas sa di džej BKO-om… Kendi je jezivo dobar i inteligentan reper, Freeman i Aksa takođe. Baš su kidali i Delfagor i Đare, pa Fox pre ovoga sa trepom. Bogdan Kron naravno, pretvrdu repčugu snimao. Znaš ko još – Ćićo iz Dnevnjaka. Milak iz Sremske Mitrovice, sjajan lik. Ma, mnogo njih…
Kakvi su ti dalji planovi što se tiče ovih i nekih novih albuma?
Trenutno završavam dva albuma. DRM! je u procesu miksanja, a drugi se zove “Midžet i po” i radim ga kao omaž jednom od najboljih evropskih producenata elektro hopa, na njegove instrumentale. Voleo bih da sarađujem i sa producentima kao što su Degiheugi, Gramatik, RJD2, Brock Berrigan, Guts…
Kad te slušamo u Čačku i okolnim gradovima?
Planiram promociju albuma, sredinom novembra u Čačku. Planiram i neku manju turneju po ex-yu, znam masu tih rep njuški s foruma i ovako s fejsa a nikad se nismo videli pa bih da ispravim tu vekovnu nepravdu, haha.
