Mostovi su oduvek bili velika inspiracija i tema, kako svojim graditeljima, tako i onima koji su im se divili i uživali u pogledu na njih. Naš veliki pisac Ivo Andrić jednom mostu posvetio je svoj najpoznatiji roman, a o mostovima je rekao i da su važniji od kuća, svetiji, još opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu n kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo (Ivo Andrić, Mostovi).
Kragujevac je grad koji možda nema veliku reku da kroz njega protiče, ali ima na svojoj Lepenici lepe, velike i male mostove.
Svakako je najpoznatiji most u Kragujevcu onaj kojim se stiže do Trga topolivaca, odnosno Kneževog arsenala. Poznat i kao Lučni most, sada je namenjen isključivo pešacima, i to ne samo da pređu sa jedne obale na drugu, nego i da se na njemu odmore, posede, porazgovaraju, uživaju u izlasku ili zalasku Sunca.
Ukoliko gledate sa ovog mosta uzvodno, nedaleko ćete videti još jedan pešački most, znatno manjih dimenzija. Na mestu gde se sada nalazi nekada je bila drvena ćuprija, koja se povezivala Milošev konak sa Starom crkvom, a 1927. godine zamenjen je ovim betonskim zdanjem. Nažalost, nebrigom svojih građana kojima svakodnevno služi, umesto da ga ukrašava cveće ili neki umetnički rad, epitet šareni dobio je stoga što je ispisan raznim sprejevima, prekriven natpisima i žvrljotinama. Iz kamenih pukotina izbija korov.
Nedaleko od njega nalazi se železnički most. Broj automobila koji su ovim mostom prevezeni i otišli iz kragujevačke Zastave put sveta niko tačno ne zna, ali čak i danas, kada se izvoze moderniji modeli fiata, doduše u neuporedivo manjem broju, most ima svoju svrhu. Nažalost, popout svog betonskog suseda, i on je oronuo i zapušten.
Vratimo se na našu početnu tačku, Lučni most kod Zastavnog sata. Tik do njega nalazi se most namenjen prolasku vozila, a nedaleko od njih još jedan pešački, plavi mostić. Ukoliko se zaputite nizvodno, šetaćete se Lepeničkim bulevarom. Dobro, nećete se baš šetati, pošto nema pešačke staze, već neuređene travnate površine, pa ćete sve vreme morati da pazite na šta ćete nagaziti. Nimalo pohvalno za jedan bulevar, ali nekako ćete već stići do Mosta sunca ili, kako se još naziva, Lučnog mosta broj 2. Još jedan most star skoro čitav vek, i još jedan most u Kraguevcu o kome se ne vodi računa, pa je i on ispisan i ižvrljan. Odmah do njega znatno kasnije napravljen je još jedan most, ne bi li se smanjila opterećenost saobraćajem.
Kod hale Jezero nalazi se i žuti most, koji polako ispraća Lepenicu iz Kragujevca.
Mnoge svetske gradove prepoznajemo i pamtimo po mostovima. Oni su mesto gde se prepreke savladavaju, gde se ljudi okupljaju. Naš nobelovac je još o njima rekao da su svi oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svome shvatanju, ukusu , i prilikama kojima je bio okružen.
Možemo li onda mi da savladamo prepreku zvanu nekultura i nebriga? Možemo li se prema našim mostovima odnositi sa bar malo više pažnje? Sigurna sam da možemo!
